Konačno otkriven moguć uzrok hroničnog umora

Bolest o kojoj se još malo zna definiše se kao dugotrajna, teška, onesposobljavajuća psihička i fizička nemoć bez mišićne slabosti.

Početak je obično nagao i mnogi bolesnici navode stanje slično virusnoj infekciji s otokom limfnih čvorova, malaksalošću, temperaturom i simptomima gornjih disajnih puteva.

Vodeći je simptom izrazita klonulost koja traje najmanje šest meseci i značajno ometa svakodnevne aktivnosti. Hronična nemoć u ovom slučaju nije posledica aktualnog napora, a odmor je značajno ne popravlja i znatno ograničava radne, socijalne ili lične aktivnosti pojedinca.

Od nje danas u svetu boluje oko 17 miliona ljudi. Britanski naučnici su upotrebili lek pod nazivom interferon alfa. Reč je o proteinu koji nastaje u telu, a proizvode ga između ostalih i bela krvna zrnca. Koristi se u terapiji protiv virusa hepatitisa i biološki je proizveden.

"Prvi put smo uspeli da dokažemo da je imuni sistem osoba sklonijih razvoju SKU-a bio preterano aktivan, pre i posle ubrizgavanja interferona alfe", rekla je profesorka Alisa Rusel sa Instituta za psihijatriju i psihologiju londonskog Kraljevskog koledža, koja je vodila istraživanje.

Interferon alfa koristi se za lečenje zaraze hepatitisom C. Svrha mu je da aktivira imuni sistem na isto kao snažna infekcija.

Brojni pacijenti koji primaju interferon alfu osećaju snažan umor za vreme lečenja, a neki među njima hroničan umor osećaju mesecima posle prestanka primanja terapije.

Prof. Rusel i kolege su ova saznanja iskoristili u istraživanju tokom kog su merili nivo umora i evidentirali markere imunog sistema kod 55 pacijenata pre, za vreme i posle ubrizgavanja interferona.

Ustanovili su da je 18 od 55 ispitanika imalo preterano aktivan imuni sistem i pre tretmana, a za vreme ubrizgavanja interferona imunosna reakcija je bila hiperaktivna.

"Da, ovo je svetlo u magli, ali je potrebno uraditi dodatna istraživanja da bi se pomoglo pacijentima", rekla je profesroka.