Strah me, tajno moja!

Nikad nisam videla toliki strah u muškarcu, samo zato što počinje da voli osobu koju ne sme. Ljudi su razumna bića? Da li sam u pravu? Nekad se upuštamo u stvari koje ne smemo. Da li iz želje, znatiželje, ili nam se to jednostavno desi, sasvim je nebitno. Zbližimo se sa osobom ne samo zato što delimo sa njom postelju, već zato što delimo reči, osećanja, one najtananije delove duše koje mnogi nisu čak, i naši najbliži dobili od nas. Ti tajni susreti bude u nama zbrku osećanja, ali i prijaju. Jer, često ustaljene puteve narušavaju krčenjem tih tajnih stazica. I, kad smo u nesrećnom braku, vezi ili bilo kakvom intimnom odnosu one nam pomažu da prebrodimo svakodnevnicu. Moj dobar prijatelj mi je rekao, da ne voli te veze i vezice sa strane. To mi je objasnio činjenicom, da mu je posao i previše stresan, da mu dodatni stres nije potreban. A, opet s druge strane postoje ljudi koji se hrane takvim stresom, jer to za njih nije stres već adrenalin kojim pupmaju svoje telo, kao oni dečki u teretani mišiće. Ali, kako otkloniti strah. Strah da zbog strasti i ljubavi koju počnete osećati prema nekoj osobi, ne povredite one koji su vaši najbliži. Zar ta tajna, i dalje ne može da bude tajna, a da ta osećanja koja gajimo prema nekim tajnim ljudima ne bude samo naš podstrekač da se prebrodi težak radni dan, porodični problemi ili još neke neprihvatljive situacije. Ono podsećanje da imamo nekog, kome možemo položiti glavu na rame, dobiti taj poljubac toplih usana, kad osećamo da nam se svet ruši. Zar ne možemo dozvoliti sebi trunčicu užitka! Sve ove vekove koliko postoji čovečanstvo postojale su tajne i postojaće još vekovima. Zašto baš mi u ovom veku da ih gasimo i uskraćujemo to pravo svima onima koji mogu da se nose sa tim. Uživajte u svojim tajnama, čuvajte ih samo za sebe. Neka vam one budu polet, a ne način povređivanja!