Rešić: Srpska želi reforme, ali nemamo podršku Fonda sa nivoa BiH

Rešićeva je danas u Banjaluci podsjetila da je taj fond formalno prestao sa radom krajem 2017. godine.

- On raspolaže određenim sredstvima, ali od 2014. godine nije podržavao projekte Srpske, iako smo to tražili. Sami smo finansirali 90 odsto projekata, a Fond je postao servis određenih ljudi i birokratsko tijelo. Finansirao je obuke na računarima i kurs iz engleskog jezika. Za nas takvi projekti nisu reformski - ocijenila je Rešićeva na konferenciji za novinare o Programu razvoja javne uprave za period 2019-2023. godine.Rešićeva

je rekla da su Srpska i resorno ministarstvo na planu reforme javne uprave samostalno uradili više zakona i projekata nego svi ostali nivoi vlasti u BiH, te ponovila da za većinu svojih reformskih projekata nisu dobili podršku Fonda.

- Naš prijedlog je da Fond postoji i da participiramo, ali da definišemo koliki procenat sredstava ide u Srpsku koja ima svoje programe i mjere na osnovu kojih na transparentan način treba da povlači novac iz tog fonda, a ne da zavisimo od Federacije BiH, nivoa BiH, Brčko distrikta... Ovakav način rada nema smisla - navela je Rešićeva.

Ona je naglasila i da je neprihvatljivo što se u nedavnom izvještaju Evropske komisije konstatuje da je Srpska na neki način "kočničar" procesa reforme javne uprave.

Kada je riječ o ranijim navodima iz Kancelarije koordinatora za reformu javne uprave na nivou BiH da je jedan od ključnih razloga zastoja u procesu reforme javne uprave i uslova za približavanje BiH EU predugo čekanje na usvajanje strateških dokumenata Vlade Srpske na planu reforme javne uprave, Rešićeva je rekla da je riječ o zamjeni teza.

- Optuživati nas da nešto stoji jer nije potpisan neki papir je izvrtanje teza - ukazala je Rešićeva.

Pomoćnik ministra za resor uprave Nikola Knežević rekao je da je resorno ministarstvo do sada uradilo mnogo na planu unapređenja sistema republičke uprave i omogućavanja boljih, bržih i jeftinijih usluga građanima.

Knežević je rekao da su matične službe u svim jedinicama lokalne samouprave sistemski povezane i da je uveden digitalni ili elektronski sistem razmjene podataka između različitih i značajnih institucija Srpske.

On je dodao da su unapređenja urađena na planu promjene ličnog imena, kao i da je Ministarstvo učestvovalo i u procesu izmjena zakona kada je riječ o uvođenju elektronskog potpisa i elektronskog dokumenta.

- Jedini u BiH smo sproveli projekat e-matičara i uspostavljanja drugog primjerka matične knjige s ciljem da se sve digitalizuje. Dakle, time se novorođenim licima, koja su građani Srpske, odnosno njihovim roditeljima, omogućava da što manje vremena provode na šalterima - rekao je Knežević.