Boje naše ljubavi!

Moja osećanja prema tebi su jedna nepregledna livada svega. Na njoj ne može da bude samo ljubav, jer bi to onda bilo jednobojno i nedovoljno, a ja volim boje. Na toj livadi posađena su razna osećanja, koja se prelivaju u sve boje i nijanse koje je Bog stvorio. Kad bih ti samo podarila ljubav, koja je obojena crvenom bojom onda bi te vremenomo zabolele oči, jer je ona jaka i prodorna. Usadila sam tu i tugu, ona je zelena kao trava kojom koračaš svaki dan. Dan sa mnom sam ti obojila u narandžasto, kao radost. A, strast pa ona je mešavina svega. LJubomora je ljubičasta, kažu da je ona tamo gde je ljubav. Plava je ushićenost, jer ona te prati kao nebo svih sati i dana koje provodiš ideći ka meni .Znam da ti ovo deluje kao neka dečija igra, u kojoj se učimo o toplim i hladnim bojama. Ali, veruj ova priča smo mi. Od mene uvek očekuješ neočekivano i dobijaš neprestano nešto novo i drugačije. Ako ti budem darovala samo jedan deo sebe, to će ti brzo prerasti u dosadu i otići ćeš. A, nisam od onih koji griju, pa hlade. Ja sam jednostavno ja. Ona frćkava, plava neznanka, koju si zavoleo za samo par sati slušanja njenog glasa i čitanja njenih reči. Možda u meni ima straha i besa, ali sve su to osećanja. I, ako sve njih ne izazivaš u meni onda ja nisam ja. Moram nešto da ti kažem, nešto vrlo važno. Trenutno to ne mogu, čekam jesen, kad opadne lišće i duva hladan vetar. Kad se smiruju boje u prirodi i postaju sve toplije, a moje ruke sve hladnije. Kad si mi potrebniji nego iko, ikad.