Moj život, nije tvoj!

Šta je najgore u životu kad se desi? Da li je to saznanje da Vaš do tada idealan život nestaje? Bolest bliskog prijatelja? Ili, možda ljubav koja ne sme da se razvija? Godinama gradimo nešto i ono se polako urušava. Nije to stanje kao zemljotres, gde sve nestane u trenu. To je više kao bolest koja napada drvo. Ono se lagano suši, kora menja boju, odpada. Grane pucaju na najmanji dodir, a lišće sleće na zemlju ispucalo i prozirno.

Koliko života je uništeno, jer nam je teško pogledati se u oči, progovoriti i zaviririti u sebe? Najteže je sebe sagledati. Otvoriti i srce i dušu, sam sebi. Koliko god Frojd i njegove kolege bili, uspešni u otkrivanju bolesti uma i uopšte mentalnog stanja, mislim da nisu našli način da čovek dosegne duboko u sebe. Često, ni sami ne znamo šta je to što je najbolje za nas. Jer, mi često ne sagledamo celu sliku sebe, jer sagladamo sve oko sebe. Potrebe jednih, težnje drugih, želje trećih.

A, gde smo mi? Opet na margini svojih težnji, potreba i želja. Najteže je čuti, da svi znaju šta je najbolje za nas.A,zapravo ni sami ne znamo šta je najbolje, jer je uticaj tih drugih mnogo jak. Koliko god čovek bio jak, potrebna mu je ljubav, zagrljaj, miris drugog tela i oči koje te gledaju kao ni jedne druge. Nisam ja umetnik, ni zalutala duša, ja sam samo žena i imam pravo na sve to. Zar nas kao bebu, roditelji, bake i deke ne drže u naručju, maze i tepaju.

Zar nas od malih nogu ne uče da budemo ušuškani i voljeni. Zašto bi bilo drugačije kasnije? Je li u redu, da ne idete od nekog jer vas ne tuče, ne uskraćuje neka vaša prava? Zar treba da nas tuče, da bi otišli? A, šta je s onim unutrašnjim bolom, jer smo nekom nebitni ma koliko sebe davali.

Pokušajte nekad, naterajte sebe da makar sat posvetite sebi, sgledavanju svog unutrašnjeg bića. Dajte svima pauzu od sat vremena, jer ta pauza će značiti mnoge buduće godine u kojima će te vi kao jedinka blistati, a vaša okolina ili bliski ljudi ceniti što ste upravo takvi. Idite kad vam se ide, pustite vreme ono odradi toliko toga za nas. Setite se, koliko vas je nešto u početku bolelo, a koliko kasnije nije!