Ukupno slučajeva
674 (+5)
Preminuli
17 (+2)
Bijeljina po danima
Bijeljina kumulativno
Izvori: IZJZ / Bolnica Bijeljina | Portal Bijeljina Danas ne snosi odgovornost za posljedice nastale tumačenjem podataka! Detaljniji prikaz

Ko je bio Fadil Jahić Španac?

U serijalu „Narodni heroji NOB-a Bijeljne“, donosimo vam priče o ljudima koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji našeg grada i bivše Jugoslavije.

BIJELJINA
FOTO: Bijeljina Danas / Wikipedia

Početkom dvadesetog veka, porodica Jahić je bila relativno imućna u bijeljinskoj čaršiji. Stoga je i čudilo što se Fadilov otac odlučio da, posle završene osnovne škole, sina preusmeri ka učenju stolarskog zanata. Njegova sestra, Mineta, bila je šegrt u radnji tada poznate bijeljinske krojačice Flore Levi. Imao je i dva brata, Nijaza i Izu. Rat će ovu porodicu ostaviti potpuno osakaćenu; samo se Izo iz njega vratio kući živ.

Fadil je rođen 24. novembra 1910. godine. Već u svojim ranim šegrtskim danima, dolazi u dodir sa revolucionarnim radničkim pokretom. Živo počinje da se interesuje marksističkom ideologijom, te aktivno učestvuje u svim radničkim manifestacijama i štrajkovima koji su u tom periodu postajali sve češći. Sa napunjene dvadeset i tri godine stupa u Komunističku partiju Jugoslavije.

Revolucionarni zanos odvodi ga na obale Španije, 1937. godine, gde se priključuje bataljonu „Đuro Đaković". Neposredno pred odlazak, oženio je Hajriju Alijagić, rođenu sestru svog prijatelja i saborca Alije Alijagića, po zanimanju medicinsku sestru. U toku Španskog građanskog rata stekao je čin kapetana, a nakon njega završava u koncentracionom logoru „Verne" u Francuskoj. Iz zatvora je pobegao 1941. godine i vratio se u rodni grad.

„Sreli smo se prvi put 1932. godine u Bijeljini, nekako prvih dana posle mog izlaska s robije. Prišao mi je na ulici - bio je stasit, lep momak - i pomalo se snebivajući, pitao me je šta bi trebalo da čita. Tada se u njemu budio borac koji je tražio svoj put. Nekoliko godina docnije, u ranu jesen 1937. sreo sam se s njim u španskom selu Kasas Ibanjez. Bio je ponosan što je član naše Partije i što je došao u Španiju da se bori protiv fašizma. Tada je bio snajper Republikanske armije. Prvih dana rata, aprila meseca 1941. godine, banuo je u mojoj kući u Bijeljini, dolazeći iz Njemačke. To je već bio zreo čovek i iskusan borac, koji je u Španiji ne samo postao oficir nego se i politički uzdigao. Prošao je logore i tvrđave Daladjeove Francuske, fabrike Hitlerove Njemačke - to su bile etape na putu iz Španije u domovinu - i našao se u rodnom gradu, oran za borbu."

- Rodoljub Čolaković o svom poznanstvu sa Jahićem

Bio je jedan od organizatora ustanka u Semberiji i na Majevici. Rukovodio je prvim partizanskim akcijama u Bijeljini i okolini: sečenju telefonsko - telegrafskih stubova, napadima na žandarmerijske stanice i diverzijama na plovnim objektima. Cela porodica Jahić uključila se u ustanak. U avgustu 1941. godine, jedinice pod njegovom komandom ulaze u sastav Majevičkog partizanskog odreda. Zbog svog obilnog ratnog iskustva koje se sve više isticalo, Fadil Jahić je postavljen za političkog komesara, a za komandanta odreda izabran je Ivan Marković - Irac. Od tog trenutka, Španac i Irac koračaće zajedno kako kroz ostatak svog životnog puta tako i kroz priče u narodu koje će ih decenijama nadživeti. Odred je u jesen 1941. godine držao oslobođenu teritoriju koju su sačinjavali delovi tuzlanskog, brčanskog, bijeljinskog i zvorničkog sreza.

Ide Španac niz planinu,
peva pesmu o Staljinu.

„Sve ja naše rukovodioce volim, dao bih uvek život za njih, ali najviše volim našeg Fadila Španca, jer je on meni prvi progovorio o Partiji, naučio me šta je Partija i primio me u Partiju. Onda sam ja tek počeo da više razmišljam o našoj borbi i našem životu, tek otada ja kao da sam dobio krila."

- Razgovor Rodoljuba Čolakovića sa Veljkom Lukićem - Kurjakom
iz knjige „Zapisi iz otadžbinskog rata"

Njegova žena Hajrija ubrzo je uhapšena; kuću u kojoj se nalazila u naselju Ivice sa Fadilom opkolile su ustaše. Fadil je uspeo da pobegne, a ona je nakon hapšenja poslata u koncentracioni logor Jasenovac. Imali su jedno dete, devojčicu. Sestra Mineta je hapšena zajedno sa roditeljima, i u zatvoru je preživela torturu od koje se nikada nije oporavila. Po izlasku se ponovo vratila u partizane; pod znakom petokrake život je ostavila na Majevici, gde je silovana i zverski mučena do smrti.

Tenzije između partizana i četnika, sve veće na ovim prostorima u tom periodu, kulminiraće krvavom bratoubilačkom borbom koja se desila 20. februara 1942. godine. Iako je formalno postojao sporazum o nenapadanju, četnici kapetana Stevana Damjanovića - Leke, pod komandom vojvode Radivoja Kerovića napali su Štab Odreda u Vukosavcima.

Njih oko 120 opkolili su kuću u kojoj su se nalazili Španac i Irac sa još nekoliko članova Štaba. U okršaju su obojica poginuli, a zajedno sa njima pali su i Kosta Popov, Pero Ćuskić, dr Mustafa Mujbegović, Albin Herljević, Sejfo Karamehmedović, Isidor Šatner Ćisko, Slavko Mićić, Slobodan Jovanović i Antun Macan.

Bio je ovo jedan od prvih sukoba ovih dviju vojnih formacija; osveta za osvetom pokrenuće krvoproliće i razdor koji se osećaju sve do današnjeg dana. Fadil Jahić je svet napustio napunivši trideset i jednu godinu. Njegova borba, protkana hrabrošću i istrajnošću, biće kao i borba beskrajnog reda pojedinaca svih narodnosti, oznaka i veroispovesti zaboravljena i blaćena, po potrebi. Većina tih ljudi poginula je u ranoj mladosti, sa dubokim uverenjem u srcu da svoj život zalažu za, pre svega slobodu, a potom i bolji život svoje dece i svoga naroda. Unižavanje i blaćenje drugoga, najniži je od svih ljudskih poroka; pre nego što mu pristupimo, trebalo bi makar u mislima ući u čizme tih ljudi, ukaljati se blatom i barutnom prašinom, i skupiti hrabrosti da pred okupatorom naše zemlje i naših porodica ustanemo i kažemo: „Ne!".

„Kakvi divni ljudi padaju u ovoj borbi bez primera: Mahmut Bušatlija, Slobodan Princip, Ivan Marković - Irac, Fadil Jahić - Španac, Slaviša Vajner - Čiča i hiljade drugih neznanih, skromnih ljudi koje je naša revolucija podigla do pravih junaka u velikoj borbi za pravdu i slobodu."

- Rodoljub Čolaković

Ukazom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije 13. marta 1945. godine, Fadil Jahić je među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske proglašen za narodnog heroja. Sahranjen je na partizanskom groblju u Vukosavcima kod Lopara.

Autor teksta: Miloš Stojsavljević