Muzej posvećen lovu na veštice otvoren u kući bivšeg inkvizitora

Muzej, koji se nalazi u kući bivšeg inkvizitora u srednjovekovnoj četvrti Ribea koji se nekada smatrao prestonicom veštičarenja u Danskoj, predstavlja zaboravljenu priču o progonu veštica koja se pominje u knjigama i istoriji.

Kulturna ustanova je prikazala tadašnje luteransko društvo vrlo pobožno i sujeverno, u kojem magija, strah i nepoverenje privlače božanski gnev.

U nekoliko sala muzeja izložene su metle, amajlije, lutke i lobanje pored raznih sprava za mučenje i to u ritmu zabrinjavajuće muzike sa prigušenim kricima veštica koje su najviše bile progonjene u 17. veku.

U Evropi je u tom periodu bilo progonjeno 100.000 ljudi zbog veštičarenja a 50.000 je spaljeno na lomači. U Danskoj je ubijeno oko 1.000 ljudi, izjavila je predstavnica muzeja Luiz Hauberg Lindgaard stručnjak za istoriju veštičarenja.

Prema njenim rečima, strog odnos prema tom pitanju pokrenuo je neumoljivi danski kralj Kristijan Četvrti (1577-1648). On je doneo prvi zakon protiv veštičarenja prema kojem su optuženi za praktikovanje crne magije bili osuđeni na lomaču.

Osam godina posle donošenja tog zakona, progoni su bili takvi da je svaki peti dana na lomači spaljena po jedna osoba optužena za veštičarenje.

Stručnjaci smatraju da je kralj na taj način želeo da očuva svoj moć i da se pokaže kao dobar hrišćanim zabrinut za svoje podanike.

Francuski filozof iz 16. veka Žan Boden rekao je da je kralj koji ne progoni veštice odgovoran za zlo i sve strahote svog naroda i da oseća dužnost da progoni veštice.

U to vreme sve je moglo da bude izgovor za veštičarenje, od pretnje nekim banalnim predmetom do sumnjivog šarma neke osobe. Osumnjičenim osobama je sudio građanski sud.

Istoričarka je rekla da su osuđenice najviše bile starije žene, koje su živele same i na ivici siromaštva. Dodala je da je Ana Bruds poslednja veštica koja je 1652. godine spaljena na lomači.

Muzej koji je otvoren u junu privukao je oko 10.000 ljudi.