Varao je, pio i orgijao, govorio da je bolji od Paćina a ostvario uspeh samo na televiziji

Nije nepošteno, varao je i on mnoge, pio, pušio, orgijao i sve gasio opojnim supstancama, uspeo u nekoliko nedelja da izmenja Barbru Strajsend i Umu Turman na poziciji devojke, a uspeo je i da se dva puta oženi sa Melani Grifit.

Da se zadržimo još sekundu na privatnosti, Don je među retkim poznatima koji imaju čak dve bivše supruge nepoznatog identiteta. Možda u tom estradnom delu Džonsonove ličnosti možemo da tražimo razloge izostanka kvalitetnog materijala jer ne može nito pribran da tvrdi da stara Dončina nema talenta i harizme za izvoz.

Ali valjda ni producenti neće baš da kada snimaju oskarovski film tu bude neko ko bi mogao da se u pola procesa ne daj bože oženi opet, pa sav publicitet ode na tu stranu.

Možda je to, a možda samo stvarno nije imao sreće, ali ono što je trebalo ranije istaći jeste da se taj "izostanak materijala" jedino i isključivo odnosi na veliko platno, nije valjda neophodno pričati o tome kolika je televizijska brda Džonson pomaknuo u "Porocima Majamija", koliko je prestižnih nagrada osvojio za svog Sonija i koliko je uspeo da definiše pojam "kul" za celu deceniju, tj. za osamdesete godine.

Kasnije je sve to samo produžio za koji pedalj postavši i Neš Bridžis.

Donova TV karijera je blistavilo i blještavilo, bilo da je volan Ferarija ili Barakude u njegovim rukama, ali na filmu je uvek nešto zapinjalo i nikako nije uspeo da u svom šmekerskom stilu zagospodari velikim platnom. Serija "Poroci Majamija" se završila 1989. i narednih par godina je bilo ključno hoće li Soni Kroket večno pratoto glumca ili će ga se osloboditi. Nije se oslobodio.

Dva odlučujuća i dva najbolja filma iz tog perioda bili su "Hot Spot" i "Harley Davidson & Marlboro Man", prvi je primer knjiškog neo-noir ostvarenja gde je propalica Džonson rastrzan između fatalne Virdžinije Medsen i nežne Dženifer Koneli, a drugi naslov je pokušaj brendirane "buddy" akcije s Mikijem Rurkom i oba filma su sasvim zanimljiva, ali su finansijski prošli katastrofalno i već tad je bilo jasno da nema hleba od celuloida, a kasnijim naslovima je sve to samo potvrđeno, navodi "Indeks".

Teške propasti u vidu "Born Yesterday" i "Paradise", a čak ni Sidni Lamet nije izvadio situaciju s "Guilty as Sin".

I ništa, vratio se televiziji posle par sezona odsustva, postao Neš i to je bila "svoj na svome" situacija, ništa milije nego gledati Dona Džonsona kako ležerno izbacuje lakat kroz prozor automobila dok mu crne naočare prekrivaju oči i vetar svira harfu po kosi, sve to iz nedelje u nedelju u udarnom terminu i bez pritiska ograničenih 90 minuta koje film nudi, pa je najbolje da ga tako i pamtimo.

Uposlili su ga posle Rodrigez i Tarantino malo u svojim filmovima, ko će drugi nego oni, i sve je to lepo, ali nećemo da razdvojimo nešto što je Svevišnji sastavio, a to su Don Džonson i TV ekran.

Možda se njemu to ne sviđa i možda je zato malo ishitreno rekao ono s početka teksta, ali izgleda da film i on jednostavno nisu jedan za drugog ili hajde da skroz ugodimo njegovoj sujetnoj ličnosti - možda ga film nije zaslužio.