Nešto moje za tebe!

Reč strast, na kom god jeziku bila rečena, izaziva hiljadu treptaja u čoveku. Ti sad to izazivaš u meni. Dovoljno je da te posmatram dok stojiš, krećeš se, sediš ili ležiš. Tvoje oči kad upru pogled u mene, moje usne razvuku osmeh. Tad izmišljm hiljadu i jednu glupost, kojoj bih opravdala ono što izazivaš u meni. Šarmiraću svakog muškarca oko sebe, milujući ga pogledima, maštovitim rečima i zanosnim pokretima, samo tebi daću nešto najvrednije. Tebi koji u meni budiš sve to godinama, a ja iz proste pristojnosti to guram u sebe. Samo u posebnim trenucima to izvučem iz sebe, da osetiš ili da ako vidiš da prepoznam to u tebi. Da mi daš nagoveštaj da želiš isto što i ja. Samo tvoje oči mi ne daju ništa, duboko skrivaju ono što želim da mi kažu. Pročitala sam skoro svakog koji mi se obratio, ali tebe ne mogu. Da li zato što te iskreno volim ili zato što ne smem sebi priznati, da se zavaravam i to radim tako dugo? Tako će proći još mjeseci, godina, ja ću gledati tebe i smeškati se, a ti ćeš se čuditi mom smešku. Ali, kao što i sve biva u životu postane i nestane, možda i ti konačno izvučeš nešto iz sebe, a ja odbacim. Reći će mi vreme, koje nakad tako brzo prolazi, a nekad nikako da prođe. Stotine dilema, valjaće se po mom umu, samo će jedna uvek biti ista. Dilema vezana za onaj smešak, koji ti rado dajem, a ti ga pogrešno tumačiš.