Niži pritisak, manji rizik od šloga

Iako moždani udar više pogađa muškarce, žene su ugroženije jer češće umiru od šloga, što potvrđuje podatak da je u našoj zemlji ova bolest vodeći uzročnik smrtnosti kod žena starijih od 50 godina.Moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog, predstavlja nagli poremećaj moždane funkcije usled slabljenja moždane cirkulacije, kada nervne ćelije ne dobijaju dovoljne količine kiseonika i glukoze. U oko 85 odsto slučajeva moždani udar nastaje kada krvni ugrušak začepi arterije u mozgu i tada govorimo o ishemijskom šlogu, a u ostalih 15 odsto šlog se javlja kao posledica pucanja manjeg ili većeg krvnog suda u mozgu. Ova vrsta šloga naziva se hemoragijski moždani udar - objašnjava dr Miodrag Manigoda, specijalista neurologije u Domu zdravlja „Dr Ristić".Tegobe se javljaju naglo, ali postoji čitav niz simptoma koji jasno ukazuju na moždani udar. Na svaki od njih treba obratiti pažnju jer je pravovremena lekarska pomoć od ključne važnosti za lečenje posledica moždanog udara. Evo šta ukazuje na šlog:• nagla otupelost ili slabost polovine lica, slabost ili oduzetost ruke i noge, obično na istoj polovini tela• konfuzija, otežan govor, nerazumevanje tuđeg govora, pomućen vid na jednom ili oba oka• nagla, nezapamćeno jaka glavobolja koju ponekad prate mučnina i povraćanje• teškoće u hodu i koordinaciji pokreta, nestabilnost i vrtoglavica.

Šta nam je činiti

Kontrolisanje faktora rizika, kaže dr Manigoda, predstavlja najbolju prevenciju moždanom udaru, a ona podrazumeva:• održavanje normalnog krvnog pritiska do 140/90 mm živinog stuba za zdrave osobe, odnosno 135/80 za one s dijabetesom• izbegavanje duvanskog dima i alkohola. Za muškarce najviše dva žestoka pića dnevno, a žene ne više od jednog• ishranu bogatu voćem, povrćem i nezasićenim mastima• redovnu fizičku aktivnost koja uključuje bar 15-20 minuta brze šetnje dnevno, trčanje i vožnju bicikla.