Ortoreksija: Kad zdrava hrana postaje opasna za nas

Saveti za zdravu ishranu su svuda oko nas, a u želji da živimo što kvalitetniji i duži život, uglavnom moramo da se odreknemo dosta ukusnih namirnica koje su loše za naš organizam. Ipak, koliko god se trudili da jedemo namirnice dobre po zdravlje, kao i da ih spremamo na zdrav način, čak i u takvom pristupu ishrani mora da postoji mera. Jer, lako je skliznuti u vrtlog strogih pravila i preterane izbirljivosti koja najzad može da nas povede u pravcu opasnog poremećaja u ishrani.

Ortoreksija još uvek nije zvanično priznata kao poremećaj ishrane, a termin je skovan relativno skoro - 1998. godine. Nema ničega lošeg u tome da osoba pažljivo bira hranu koju unosi u sebe, i da vodi računa o ishrani, međutim kada to pređe u opsesiju koja paradoksalno ugrožava zdravlje pojedinca, onda to prepoznajemo kao ortoreksiju.

Psihološkinja i psihoterapeutkinja Radmila Grujičić, izPsiho-centra „Psihomedica" u Jagodini ukazuje na glavni kriterijum koji nam može pokazati da smo u paženju na unos zdravih namirnica ipak preterali.

„Da bismo za nešto smatrali da smo prešli granicu, neki pokazatelj jeste isključivost. Dakle, isključivo jedemo zdravu hranu, isključivo sve što stavimo u usta mora da prođe test da li je zdravo. Onda, ništa što nije na spisku dozvoljenih namirnica ne smemo da jedemo", objašava Grujičić.Zdrava hrana polako prelazi iz našeg tanjira na sve druge sfere našeg života, odnosno postajemo potpuno zaokupljeni isključivo time.

„Jedan od kriterijuma je takođe opsednutost - stalno mislimo o tome, sakupljamo recepte, slušamo na Jutjubu one koji govore o tome, a sve druge aktivnosti su u senci toga. Vrlo često se opsednutost širi se na druge aspekte života. Onda čitamo knjige i gledamo filmove koji se time bave, družimo se samo sa ljudima koji isto tako žive. Sve aktivnosti postaju podređene tome", objašnjava psihološkinja.

Dakle, ukoliko osoba opsesivno proverava sastojke i nutritivnu vrednost namirnica, broji kalorije, stalno o brine o tome, ukoliko je iz ishrane izbacila brojne grupe namirnica (ugljene hidrate, šećer, meso, životinjske proizvode), ako ne želi da jede ništa osim uske grupe namirnica, moguće je da je razvila ortoreksiju. Neke od karakteristika su takođe neobično interesovanje za ono što drugi ljudi jedu i njihovo zdravlje, kao i doživljavanje velikog stresa i nervoze kada nema „zdravih" namirnica na raspolaganju.