Marina Abramović: "Došla sam do faze kada mi alkohol, cigare i droga nisu potrebni"

Više od 700 sati sedela je ćuteći na stolici, bacala se o zidove, rezbarila se žiletima do krvi. Marina Abramović je tokom svoje višedecenijske karijere postala kontroverzna i veoma cenjena kraljica performansa - i ovaj žanr učinila poznatim široj publici.

"Ja sam odgovorna za to da je umetnost performansa postala mejnstrim, jer u ovoj oblasti ranije nije bilo nikoga", rekla je rođena Beograđanka nedavno za Gardijan."

Umetnost performansa je ismevana, nije se smatrala umetnošću. Ceo život, 50 godina moje karijere je to trajalo - ali sada je performans deo muzeja, kulture i kolekcija.

"Za doživljaj i shvatanje umetnosti Marine Abramović ne morate unapred da stičete složena znanja. Potpuno je emotivno, pogađa pravo u srce."

Jedan od njenih najnovijih projekata "7 smrti Marije Kalas" odlično je prihvaćen u Minhenu i Parizu. U delu koje je muzičko, scensko i filmsko, umetnica inscenira svoju smrt, zajedno sa američkim glumcem Vilemom Defoom.

"Svakog dana razmišljam o smrti. Samo kada razmišljate o smrti možete u potpunosti uživati u životu. Sve što nije važno otpada i znaš da smrt može doći svakog trenutka - ti si u poslednjem činu", rekla je u intervjuu.

Ali ona veoma uživa u ovom poslednjem činu.

"Moja baka, koja je napunila 103 godine, rekla mi je da je život posle 70. zaista zanimljiv. Čovek je slobodan da radi šta god želi i poseduje svu mudrost za to. Kada si bolestan, to je, naravno, glupo, ali kada si zdrav, ova faza života je neverovatno prijatna."

Marina Abramović je rođena u Beogradu 1946. godine kao ćerka dvoje pravih komunista. Prvo je bila sa svojom bakom. Od 1965. do 1970. studirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Beogradu, a 1976. je napustila prestonicu tadašnje Jugoslavije, jer nije videla nikakvu perspektivu za svoju umetnost pod komunističkom vlašću.

Na zapadu - uključujući Francusku, Nemačku i SAD - razvila je radikalne performanse u kojima je često išla do granica svog tela - i dalje. Dugo je bila zajedno sa nemačkim umetnikom performansa Ulajom, koji je takođe rođen 30. novembra i koji je umro prošle godine.

Pola veka nakon što je napustila domovinu vratila se u Beograd - 2019. sa retrospektivom "Čistač" (The Cleaner).

"Moj profesionalni povratak u Beograd je velika stvar za mene", napisala je tada. Pre svega, želela je da pokaže mlađim ljudima šta je godinama radila u inostranstvu.

"Želim da ih moj rad učini da osete koliko je važno rizikovati i (...) sanjati veliko, bez obzira na sve."

Svetsku slavu je stekla performansom "The Artist is Present" 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku ( MoMA). Sedela je stolici više od 700 sati, a posetioci su imali priliku da sednu preko puta nje.

Većinu vremena tokom poslednje dve godine pandemije Marina Abramović je provela na selu u blizini Njujorka – plivala, radila jogu, bavila se baštovanstvom i posmatrala životinje.

"Osećam se kao da sam stigla do najbolje faze svog života. Ne pijem, ne pušim, ne drogiram se i svakog jutra radim pedesetak minuta joge", rekla je višestruko nagrađivana umetnica.

Ove godine joj je uručena nagrada španske princeze od Asturije. Kao umetnica performansa, naravno, planirala je i sopstvenu sahranu.

"Želim veselu zabavu, zapravo tri, koja treba da se održe u isto vreme na različitim mestima. Svi pozvani neka pričaju jedni drugima moje najgore viceve. I samo bez crne odeće!", poručila je Marina.