Anders Brejvik traži puštanje na slobodu, nacistički pozdrav pred sudom
Desničarski ekstremista Anders Bering Brejvik, koji je ubio 77 ljudi u Norveškoj 2011. godine, pojavio se pred sudom na saslušanju povodom zahteva da bude pušten na uslovnu slobodu.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Anders Brejvik, koji je pustio bradu i obrijao glavu, ušao je u sudnicu u crnom odelu sa porukom o nadmoći bele rase zakačenom na sakou i torbi.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Napravio je nacistički pozdrav i predstavio se kao vođa norveškog neonacističkog pokreta, sugerišući da će iskoristiti saslušanje kao priliku da ispolji svoje stavove o nadmoći belaca.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
"Zaustavite vaš genocid nad našim belim nacijama", piše na jednom od natpisa koje je Brejvik istakao.
Ovo je njegovo prvo javno pojavljivanje od 2017. godine, kada je takođe pokazao nacističke pozdrave na sudu.
Porodice žrtava, koje strahuju da će Brejvik iskoristiti saslušanje za promovisanje svojih političkih stavova, pozivaju da mu se uskrati pažnja koju traži.
Okružni sud u Telemarku će moraće da donese odluku o tome da li Brejvik i dalje predstavlja opasnost po društvo, što bi ga zadržalo iza rešetaka, nakon što je kancelarija državnog tužioca u Oslu prošle godine odbila Brejvikov zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu.
Postupak će se odvijati najviše četiri dana u zatvorskoj fiskulturnoj sali preuređenoj u improvizovanu sudnicu, a odluka se očekuje nedelju dana kasnije.
Brejvik nikada nije pokazao kajanje, a stručnjaci tvrde da je malo verovatno da će mu saslušanje doneti prevremeno puštanje na slobodu.
Tužiteljka Hulda Karlsdotir započela je saslušanje navodeći da zatvorski uslovi Brejvika, koji je 2017. godine promenio ime u Fjotolf Hansen, neće imati uticaja na pitanje uslovnog otpusta.
Ako Brejvikov zahtev bude odbijen, moći će za godinu dana da traži novo ročište.
Brejvik, koji danas ima 42 godine, ubio je osmoro ljudi u Oslu detonacijom kamiona punog eksploziva ispred vladinih kancelarija 22. juna 2011. godine. Potom je ustrelio 69 ljudi, većinom tinejdžera, u letnjem kampu Laburističke stranke na ostrvu Utoja.
Reč je onajsmrtonosnijem napadu u Norveškoj nakon Drugog svetskog rata.
Osuđen je pre deset godinana maksimalnu kaznu - 21 godinu zatvora. Međutim, postoji mogućnost beskonačnog produženja kazne sve dok Brejvik predstavlja pretnju društvu.
Prema norveškom zakonu, ima pravo da traži uslovni otpust nakon što odsluži prvih 10 godina kazne.
Sud koji ga je osudio 2012. proglasio ga je uračunljivim, odbacivši stav tužilaštva da je psihotičan. Brejvik se nije žalio na kaznu.
22° 10°
