Opasnost vreba iz šerpe, koliko je opasno posuđe koje koristimo
Hemikalije koje se koriste u proizvodnji savremenog posuđa, prilagođenog pripremanju brzih jela i domaćicama koje imaju sve manje vremena za kuhinju, mogu biti veoma opasne po zdravlje. „Štetnost nelepljivih premaza, poput teflona je dokazana, pogotovo kad se zagreva na visokim temperaturama duže od tri minuta. Efekat koji proizvodi naziva se 'teflonska' ili 'polimerna groznica'“, objašnjava Jelena Milić, naučna saradnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
U razgovoru zaMagazin na prvom Radio Beograda 1, ona objašnjava da se nekada koristio teflon na bazi hemikalije sa oznakom PFOA, koja je kasnije zabranjena.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Na svakom teflonskom proizvodu sada piše PFOA free. U novije vreme za teflonske premaze se koristi hemikalija politetrafluoroetilen (PTFE), ali naša sagovornica upozorava da je to i dalje vrsta teflona i da je treba izbegavati. Ko poseduje takvo posuđe mora biti pažljiv i obavezno da gaizbaci iz upotrebe ako je oštećeno.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Sve veći broj domaćica, pa i profesionalnih kuvara koristi silikonske kalupe i pribor. Jelena Milić naglašava da silikon nije opasan, ako se proizvodi odgovorno, a to znači da mora da se temperira u toku proizvodnje kako bi se oslobodile svetoksične materije, pre dodira sa hranom.
Zato bi, za svaki slučaj, pre prve upotrebe, trebalo grejati silikonske posude na 200 stepeni, četiri sata, otvoriti prozor da se dobro provetrava i nakon toga se mogu bezbedno koristiti.
U poslednje vreme popularno je i keramičko posuđe. Ako je prava keramika onda to spada u bezbednije alternative, poput staklenog, odnosno vatrostalnog, livenog, tučenog ili posuđa od inoksa.
Ako je reč samo o premazu, on se ponaša kao i drugi. Vremenom spada i završava u hrani koju jedemo, pa takođe predstavlja rizik, kaže naučna saradnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Ona upozorava i na sve češću upotrebu mikrotalasne rerne.
„U nju ide keramičko ili stakleno posuđe. Plastika se ne sme stavljati jer se ona ne ponaša dobro kad se zagreva, niti kada se u nju stavlja vruća, masna ili kisela hrana", napominje Milićeva.
Posuđe se ne kupuje svaki dan, pa bi zato trebalo da se malo potrudimo. Preporuka je da se koristi aplikacijaScan For Chem. Pomoću nje može da se pošalje zahtev proizvođaču, distributeru ili uvozniku sa pitanjem da li proizvod sadrži potencijalno opasne supstance. Zakonska je obaveza da se na njega odgovori.
„Kontrola posuđa na našem tržištu, kako uvoznog, tako i domaćeg, regulisana je Zakonom o predmetima opšte upotrebe. Predviđen je godišnji nadzor i on se obavlja, ali je pod znakom pitanja da li je taj monitoring dovoljan da pokrije celo tržište", zaključuje Jelena Milić.
