Od Aleksandra Velikog do Dejvida Bouvija - šta je heterohromija
Heterohromija oka je različita boja dužica, prouzrokovana viškom ili manjkom pigmenta melanina. Mnogo je češća u životinjskom svetu nego kod ljudi, ali je zabeleženo da su ovaj jedinstveni genetski poremećaj imale i neke od značajnih ličnosti u ljudskoj istoriji.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Rečheterohromija potiče iz starogrčkog:heteros (različit) ihroma (boja).
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Heterohromiju oka je prvi opisao Aristotel, kao ljudsku karakteristiku, a nazvao ju je heteroglaukos.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
To je bezopasna genetska mutacija koja utiče na način na koji se pigment razvija u dužicama oka neke osobe, ali takođe može biti posledica povrede ili bolesti kasnije u životu.
Može biti potpuna i parcijalna. U potpunoj, jedno oko je potpuno različite boje od drugog, dok su kod parcijalne različite boje samo delovi oka.Istorija je zabeležila da su neke značajne ličnosti imale ovaj genetski poremećaj.
Vizantijski car Anastasije Prvi imao je nadimak"dikoros", što znači "ima dve zenice". Prema opisima istoričara desno oko mu je bilo svetloplavo, dok je levo bilo tamno, i to je bilo izuzetno atraktivno.
Najčuveniji primer je svakako Aleksandar Veliki. Rana književna obrada njegovog života pripisuje mu heterohromiju, da mu je jedno oko bilo plavo, a drugo smeđe ili zeleno.
Međutim, ne postoje pouzdani istorijski izvori da je najveći vojskovođa svih vremena zaista bio jedinstven i po toj fizičkoj karakteristici.
I jedan od najvećih genija u istoriji, nemački pesnik, romanopisac, naučnik i državnik Johan Volfgang Gete, takođe je imao oči različite boje.
Heterohromija je mnogo češća u životinjskom svetu nego kod ljudi. Posebno je karakteristična za neke rase pasa i mačaka.
Od savremenika, možda je najpoznatiji primer jednog od najvećih britanskih rok muzičara Dejvida Bouvija, koji je oduvek plenio pažnju i svojim neobičnim izgledom, sa jednim plavim i jednim tamnim okom.
22° 10°
