Vreme je za štednju!

Jedina druga alternativa štednji je kasnije zaduženje kroz kredite, ali pošto se najavljuje rast cena i opšte poskupljenje, ni krediti neće biti tako lako finansirati i zbog toga važi preporuka da se ne treba oslanjati na pozajmice i rizik na ostajanje bez sredstava u trenucima kada nam to najmanje odgovara.

Zašto je štednja u banci najbolji način plasiranja viška sredstava? Štednja u dinarima ili evrima? Da li je bezbedno čuvati novac u banci?

Želite da imate dovoljno novca za buduće redovne i vanredne troškove? Da spremno sačekate letovanje naredne godine? Imate dovoljno sredstava za ispunjenje svih želja? Onda je ovo tekst za vas koji će pomoći da se razume zašto je oročena štednja pravi izbor za svakog!

Inflacija budi ružne uspomene

Naši ljudi, možda više nego drugi, strahuju na sam pomen inflacije i situacije gde se gubi vrednost novca. Jasno je da će nam trebati sve više sredstava da finansiramo svakodnevne troškove, a da ga sada realno nesavesno trošimo i rasipamo kada je situacija stabilna.

Prema prognozi stručnjaka ne bi trebalo da se ponove devedesete, nestašice i redovi, kao i situacije da cela plata ništa ne vredi posle samo par sati, ali je dodatan oprez potreban zbog krize u čitavoj Evropi.

Ako se u zemljama članicama EU brinu oko većih računa i rasta cena, onda je pravo vreme da se i kod nas poseti banka i odabere oročena štednja sa najvišom kamatom.

Štednja u banci je najsigurniji način čuvanja sredstava!

Još jedna briga koju imaju građani Srbije kada se pomene finansijska kriza jeste i nepoverenje u bankarski sistem, a naročito oročenu štednju u bankama kao dugoročan oblik štednje.

Vreme je za štednju, ali pametnu štednju, štednju u banci jer država garantuje povraćaj sredstava u slučaju bilo kakvih problema sa poslovanjem konkretne banke.

Sistem obaveznog osiguranja depozita je garancija kojom država osigurava depozite do 50.000€ i vratiće ih u slučaju da banka bude u problemu. To nam svima treba da bude dovoljno da sredstva pametno odvajamo i deponujemo na račune banaka sa najvišim EKS stopama.

Oročena štednja u dinarima ili evrima?

Banke imaju različite ponude, a najčešće su štednja u devizama ili oročena štednja u dinarima. Država je ponovo stupila na snagu i Narodna banka je svojim merama podstakla veću štednju u dinarima jer je svojim merama obezbedila da banke daju više kamatne stope.

Oročena štednja je deponovanje sredstava u banci na određen rok najčešće je 3 meseca, 6 meseci, 12 meseci ili duže. Sa bankom se potpisuje ugovor o ostavljanju sume na određeni period, sa ugovorenom kamatom koju dobijaju na kraju ugovornog perioda.

Vaš novac nije zarobljen i moguće je povući ga ranije, ali se tada gubi kamata na oročenju štednju. Zbog toga treba dobro razmisliti koju sumu možete ostaviti na određeno vreme i sačekati da novac zaradi kamatu.

Uporedite ponudu nekoliko banaka koje daju najvišu kamatu i proverite koja od njih ima najbolje uslove. Tako će novac doneti najvišu dobit po isteku perioda oročavanja.

Zašto banka daje veću kamatu na oročenu štednju?

Banka stimuliše svaki vid štednje jer deponovan novac koristi za sopstveno poslovanje i na taj način oplođava ga. Za uzvrat daje kamatu i podstiče i druge na štednju.

Dakle, uložen novac ne stoji u nekom sefu, već se koristi za druge poslove i banci donosi prihod.

Kada se novac čuva u „slamarici" on neće doneti prihod niti druge pogodnosti koje se ostvaruju čuvanjem sredstava u banci. Tu se pre svega misli na to da se sredstva neće nenamenski trošiti, da se neće gubiti njihova vrednost, niti da će doći do slučajnog uništenja, gubitka ili krađe. U potpunosti se bezbedni, a novac na sigurnom na oročenoj štednji u banci.

U narednom periodu bankarski sektor će igrati važnu ulogu u obezbeđenju finansijske stabilnosti fizičkih lica i privrede. Ne treba čekati da novca nema dovoljno, vreme je da se štedi.

Mudrim odvajanjem viška sredstava i ostavljanjem na oročenu štednju se dobija realna stabilnost i mogućnost uvećanja sredstava. Novac se neće trošiti i biće iskorišćen u onom periodu kada ste i planirali. Dobro će doći i za vanredne troškove i finansijske nestabilnosti koje se očekuju već od zime.

Ne morate štedeti na svojim zadovoljstvima i uzimati kredite. Stvorite dobre navike kroz štednju u banci i višak novca čuvajte za neke buduće troškove. Tako se odgovorno vodi svaki kućni budžet i to je najpametnije što se može uraditi u ovoj situaciji.