Ugostiteljstvo godinama degradirano zanimanje u BiH i RS – u inostranstvu zarade do 2.500 evra

Sagovornici „Novosti" ističu da kuvari mahom odlaze iz Banjaluke, jer su njihova primanja izvan granica Srpske od 2.000 do 2.500 evra. Dobar kuvar ne može dostići ta mjesečna primanja u Srpskoj.

- Ugostiteljstvo je degradirano zanimanje u BiH i Srpskoj, kuvari i konobari su mnogo cjenjeniji i u susjednim zemljama, ali i u Austriji i Nemačkoj, nego u Srpskoj - kazao je Željko Tatić, predsednik Udruženja ugostitelja RS i dodao da kuvari ne mogu da rade za 1.000 i 1.200 KM.

Kako kaže Tatić, uslov da bi se radnici zadržali u Srpskoj je da imaju siguran posao, i da kompletnu platu primaju preko tekućeg računa, da budu stimulisani kroz platu, da imaju slobodne dane.

Naglašava da mladi kuvari moraju ulagati u svoje iskustvo, i da moraju imati znanje, jer kako kaže do vrhunskog kuvara stiže se radom.

- Veoma lijepo zanimanje, u ovom poslu sam 32 godine. Onaj ko voli da radi ovaj posao on će da radi, pogotovo u kulinarstvu, jer je ono podignuto na jedan nivo. Kvalitetan kuvar će biti priznat, biće priznat i u Banjaluci. Moraju mladi kuvari da shvate da treba da idu korak po korak - govori Željko Tatić i ističe da mlade kuvare koji dolaze na edukaciju stimuliše onom poznatom „Put do ženskog srca vodi preko tanjira".

Poznati banjalučki kuvar Relja Dimitrijević, executive chef u luksuznom salonu „Vila Slatina", objašnjava da gdje god se nalazili, što se tiče rada koji nosi kuvarski posao, on nosi istu težinu, i dodaje je ovdje posao teže organizovati zbog samog standarda života i našeg mentaliteta.

UNAPREĐUJE KULTURU I NAČIN ŽIVLJENJA

Relja Dimitrijević je kaže da je kuvarski posao deficitaran u Srpskoj i da nije siguran da će se u bliskoj budućnosti nešto promijeniti, te smatra da je to zadatak koji ostaje generacijama koje dolaze.

Naglašava da je kulinarstvo jedan segment koji unapređuje kulturu i način življenja jednog društva.

Smatra da gde god da se neko odluči za rad, bilo to ovdje ili u inostranstvu, ljudi treba da budu srećni.

- Ja svoju djecu odgajam da su oni stanovnici zemaljske kugle i da ne postoje nikakve granice, da provedu život tamo gdje će biti srećni - kaže Relja.

Kuhinja je specifična, kao i svako drugo zanimanje, a kao ključno u ovom zanimanju Dimitrijević ističe poštovanje rada i angažmana.

- Ja u kuhinji čujem razne zvukove, jedan od najupečatljivijih zvukova je kada kapljica znoja padne i odzvoni o pločicu, a ta je kapljica esencija emocije i zove se - poštovanje. Možda bi prije novca trebalo razmisliti o riječi poštovanje. Po meni je to ključ svakog odnosa - dodaje Dimitrijević.

Relja je postao šef kuhinje sa samo 23 godine, ali poručuje da se uspjeh meri po tome, koliko je neko bio čovjek.

- Zamislite koliko ima kuhinja u svijetu, a zamislite onda koliko ima šefova kuhinja, onda ćemo se složiti zajedno da nije pretjerano veliki uspjeh biti šef kuhinje. Ponoviću još jednom kao i mnogo puta do sada, mislim da uspjeh nema nikakvih dodirnih tačaka sa poslom kojim se bavim - kaže Dimitrijević i zaključuje:

- Možda uspjeh leži sasvim negdje drugdje. Možda je uspjeh kada budemo stari ljudi i kada se pogledamo u ogledalo da smognemo hrabrosti da sebi kažemo „bio sam čovjek".