Nedostatak radne snage u Srpskoj poslednjih godina značajno podigao cenu zanatima

Nema građanina koji u telefonu nije memorisao nekog majstora Božu, molera Sašu ili električara LJubu. Ti brojevi se čuvaju kao zlato i nešto su sada najvrednije, posebno kada se pokvari neki aparat u domaćinstvu!

Majstori sa kojima su razgovarale "Novosti" kažu da su poslednjih par godina konačno došli na naplatu zanati, a koji su godinama bili loše plaćeni.

Ipak, odlaskom mnogobrojnih majstora u inostranstvo, oni koji su ostali u RS sada zarađuju odlično.

- Svaki poziv na telefon znači zaradu od 100 maraka. Zovu me za vodinstalaterske radove, električne, pa čak i da memorišem kanale na televizorima. O kućnim popravkama da ne govorim - priča jedan od banjalučkih majstora.

Mesečne zarade majstora su, kako kažu sagovornici "Novosti", veće nego kod doktora i profesora i kreću se od 2.000 do 3.000 maraka. Dnevnice iznose od 100 maraka pa naviše.

Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, pojašnjava da je trenutno situacija takva da su u Srpskoj majstori danas najtraženija "roba".

- Pored toga što odlično zarađuju i diktiraju cenu jer su svesni da ih je malo, tu je i odlična opcija jer se odmah plaća rad. I na to sve, građani su presrećni jer su konačno našli majstora da im nešto popravi i otkloni kvar - kaže Pavlović.

On kaže da je na aktuelnu situaciju sa majstorima uticalo i to što su zanati godinama bili na marginama obrazovanja i više se vodilo računa o digitalizaciji nego o realnom sektoru.

- Danas se u srednjim školama obrazujete pre svega da radite na računaru, a zanati su i dalje deficitarna zanimanja, za koja nema interesa - kaže Pavlović.

Miroslav Vukajlović, Direktor Agencije za posredovanje pri zapošljavanju "Spektar", kaže da je situacija u RS na tržištu rada takva da majstori koji su ostali ovde zarađuju mesečno novca kao da rade u evropskim zemljama.

- Potražnja za majstorima je velika, ali ih nema na tržištu rada. Iako sada pokušavaju da promene svest o zanatima i uključila se privreda i lokalne zajednice da privuku mlade na zanate, tu se javlja veliki problem vezan za demografiju, jer nemamo toliki potencijal mladih - ističe Vukalović.

On kaže da bi jedno od rešenja za povećanje broja majstora u RS bilo da se primeni recept iz Nemačke od pre desetak godina.

- Nemačka je tad imala ogroman broj elektroinženjera sa visokom stručnom spremom koji nisu mogli da nađu posao. Onda su mnogi od njih upisali zanate i došli na tržište rada, gde su pronašli poslove. Mi imamo veliki broj nezaposlenih lica koja bi mogla uz određenu obuku da se prekvalifikuju za zanate. To bi moglo biti rešenje na tržištu rada i da se u zanatski svet uvede armija nezaposlenih lica - poručio je Vukajlović.

FALE ZIDARI, MOLERI, KERAMIČARI

KAKO kažu naši sagovornici, među najtraženijim zanatima su posebno oni vezani za građevinarstvo, jer je Srpska jedno veliko gradilište i potrebni su zidari, moleri, keramičari i svi oni koji učestvuju u izgradnji. Dnevnice i plate građevinskih radnika su udvostručene u odnosu na pre tri do četiri godine.