Da li je isplativo štedeti u devizama?

Svaka banka pored kreditnih linija ima i ponudu štednih računa sa različitim uslovima koji se menjaju u skladu sa  valutom u kojoj se štedi, visinom depozita i dužinom deponovanja. Jedna od vrsta je i devizna štednja.

Devizna štednja – vrste

Kada pogledate ponudu banke videćete da devizna štednja ima svoje podvrste tj. ponudu za svaku valutu i da kamata varira od toga u kojoj valuti želite da štedite. Ljudi najčešće biraju euro, ali tu su i švajcarski franci, dolari…

Deponenti ovu štednju biraju ne zato što im je primarno da kamatna stopa bude što viša jer da je to cilj štedeli bi u dinarima kao najisplativijoj kamati. Ipak, razlika može da bude dosta manja ako se bira oročena devizna štednja koja će doneti i veće kamate pa zarada može da bude baš visoka iako se ne štedi u domaćoj valuti.

Pored ove vrste tu je i štednja po viđenju, kratkoročan oblik, koji ima znatno nižu kamatnu stopu, ali je ipak ima, a svakako donosi i prednost čuvanja novca u bankarskom sistemu.

Zašto ljudi vole da štede u stranoj valuti?

Uzroci su razni, ali se mogu svrstati u nekoliko kategorija:

Na prvom mestu, ljudi koji štede u stranom novcu su oni koji imaju psihološki osećaj da im strana valuta daje sigurniju zaradu i da neće fluktuirati tokom vremena. Što je dinar stabilniji to je više onih koji štede u dinarima, ali će uvek biti jedan procenat deponenata koji biraju štednju u evrima, dolarima, funtama…

Ovako štede i svi oni koji primaju novac u valuti koja nije domaća, ali i oni koji će taj novac da troše u inostranstvu ili jednostavno plaćati u stranoj valuti.

Kako da devizna štednja bude što isplativija?

Osim što će biti isplativije kada se bira dugoročni oblik štednje, isplativo će biti ako se ova vrsta štednje ne koristi često. Naime, da bi plaćali deviznom štednjom morate je konvertovati u dinare, a svaka razmena nosi i kursnu razliku zbog koje gubite.

Upravo zbog toga bolje je da se češće štedi u devizama kada se štedi dugoročno, a u dinarima kada se novac često podiže i troši. To znači da bi najbolje bilo da ne posedujete samo jedan štedni račun, već da imate nekoliko njih i tako ostvarite maksimalnu korist.

Važno je i da uporedite ponude najkonkurentnih banaka pa da pronađete onu koja ne samo da ima visoke kamatne stope, već i druge uslove koji će vam pomoći da imate što bolje iskustvo tokom saradnje.

To može da bude pristup i otvaranje drugih računa, korišćenje elektronskih usluga, nižih ostalih bankarskih usluga…

Ako ste jedan od onih koji su zaklete pristalice štednje u devizama, onda je važno da znate da možete minimizirati rashode ako ovaj novac stavite na dugoročnu štednju i ne podižete često zbog gubitka na kursnoj razlici.

Iako nećete imati najvišu kamatu, možete dobiti druge usluge banke, a negde čak i fleksibilnu štednju ili slične ponude koji će olakšati pristup novcu i saradnju sa bankarskim sistemom.

Štednja u banci je svakako najisplativija o kojoj god valuti bilo reči i donosi i direktnu i posrednu korist.