Nečija zavodnica!

Optuživala sam nju. Zapravo on je bio taj, koji je upravljao sa obe. Godinama sam mu dozvoljavala da bude dio mene, na način kako je on postavljao. Vreme prolazi. Svaki dan se okrenem oko sebe i kažem, ko je sledeći. Moji prijatelji su počeli da umiru, poznanici, tamo neki oko četrdeset i kusur leta. Da li da se zapitam jesam li sledeća ili da hitam, pa dokle stignem.

Potrebno mi je da menjam sebe. Nikad nije bolji trenutak, nego baš ovaj za promene. Znate, kao i svi drugi i ja imam mreže. Pratim instagram, fejzbuk i nailazim na priče koje su tako isprane od ponavljanja raznih „Koučeva“.

Osnova današnjeg psihološkog razmišljanja je upoznaj sebe, voli sebe, itd. A, brate dragi kad sam ja to znala, još 2013. godine na festivalu pod nazivom „Pičvajz“. Znam da zvuči čudno, ali otišla sam tako da saznam neke stvari i saznala sam. Prva stvar koju su svi mentori govorili bila je zavoli i upoznaj sebe.

Ali, hajde da se vratimo u realnost.

Svaka devojka mog vremena, imala je za obavezu da završi školu, što može veću. Da nađe finog dečka i da se uda. Kad ceo taj proces bude završen, dođu deca, pa sticanje mjesta za življenje, pa auta, pa poneki godišnji odmor, itd.. I, tako nakupi se tu mnogo stvari i onda u haosu svega toga dođe do gašenja emocija, pa razvoda, pa shvatiš da deca rastu, da će brzo otići, pa počneš da živiš sam, jer su otišla. Uh!

I tad, u tim nekim srednjim godinama treba da zavoliš sebe. Najteža stvar, koju sam ja pokušala u životu je da smršam i promenim sebe. Za te stvari mi treba da se zaljubim, mislim kad  je reč o mršavljenju. A, promeniti sebe ostaje da visi. Negde sam pročitala da promene treba činiti u delovima, jednu po jednu. Ne zadavati sebi previše odjednom, jer tad pukneš i uništitš sve što si do tad stvorio. To je kao kad se mučiš da smršaš, gladuješ i gladuješ, odričeš se svega što voliš i onda te nešto pokoleba i hop vratiš sve kile brže i više nego kad si počeo.

Nego da se vratim na njega. Počela sam sve više da razmišljam o njegovom psihološkom profilu. Nije da ja njega ne volim, volim ga, ali to će se brzo izgubiti jer ne čini ništa. Stoji i čega, kao panter kad lovi jelena.  Izbegavam ga, jest da time mučim više sebe nego njega, ali moram.  Ovim činim sebi uslugu. Što ga ne viđam, više gubim njegov lik, miris, pojavu. A, meni je sve to veoma bitno.  Nije lako, jer njegov dolazak je kao erupcija vulkana.

On isijava, pomera tlo pod nogama i čini da se osećaš, kao da si negde gde postojiš i traješ samo sekund, a taj sekund vredniji je od svog blaga ovog sveta. Ja sam dijamant u njegovim rukama, a on majstor koji me oblikuje bez alata. Samo dodirom, udahom i otkucajima srca koji udaraju kao da je svaki put prvi put.

Kaže on meni, ti nisi žena po mojim merilima. Previše si velika i obla. Čoveče, kao da drvo procenjuje.

Ali, kaže ima nešto u tebi što me privčlači, vuče i izaziva želju veću od svih planina. Kad me dodirneš, kao da čitaš moje misli.  Prostreliš me pogledom i ja sam na vrhuncu želje. Nesvesno opijen tvojim oblinama i mirisom zrele žene.

To, tako romantično zvuči. I, verujte jeste. On je omađijan sa mnom, ali kad magična prašina nestane, on više nema reči magije, već one jednostavne ili čak poslovne.

Sad, znate što ga odbacujem od sebe. Magija je divna, ali ko je još dokazao da ona postoji. Sve je to u našim glavama. Ja sam dozvolila sebi tu magiju, dozvolila sam da budem femme fatal, jer nije lako biti nečija zavodnica.