Obilježavanje 148 godina od početka "Nevesinjske puške"

Овом догађају од републичког значаја присуствоваће предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић.

У 11.00 часова предвиђен је парастос и полагање вијенаца и цвијећа на спомен-обиљежје у селу Крекови, а у 11.20 часова обраћање званичника и умјетнички програм, најављено је из ресорног министарства.

Обиљежавање 148 година од почетка Невесињске пушке организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.