Narodna biblioteka Ugljevik kao čuvar prošlosti podmajevičkog kraja
U Narodnoj biblioteci Ugljevik pokrenut je poseban projekat digitalizacije kulturnog nasleđa ovog podmajevičkog kraja, koji podrazumeva prikupljanje građe sa terena i njeno digitalizovanje. Na ovaj način fond zavičajne zbirke biblioteke iz Ugljevika proširiće se značajnom istorijski vrednom građom koja će u budućnosti služiti za praćenje i proučavanje ekonomskog i istorijskog razvoja opštine.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Direktor Narodne biblioteke Ugljevik, Boško Lukić, ističe da je srce svake biblioteke njena zavičajna zbirka.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
„Zavičajna zbirka je sistemski prikupljena, složena i obrađena bibliotečka građa koja se po sadržaju odnosi na zavičaj. Tu spadaju publikacije, ali vrlo bitna je i neknjižna građa u koju spadaju fotografije, razglednice, dokumenti.“, dodaje Lukić i poziva sve stanovnike Ugljevika da se pridruže ovom projektu tako što će građu koju posjeduju donijeti u bibioteku.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
„Vaš doprinos ovom projektu je od izuzetne važnosti. Svaka fotografija predstavlja jedinstveni deo mozaika naše zajedničke istorije“, naglasio je direktor biblioteke.
Stare fotografije i dokumenti spadaju u kategoriju kulturnih dobara. Oni su materijalni artefakti koji mogu imati veliku kulturnu, istorijsku i sentimentalnu vrednost.
Bibliotekar Stana Vladić, realizator projekta, kaže da stare fotografije mogu pružiti uvid u prošle trenutke, ljude, događaje, dok dokumenta, poput pisama, dnevnika ili službenih dokumenata, mogu pružiti informacije o događajima, identitetu i životima ljudi.
„Sva građa će biti na jednom mestu, u biblioteci, dok je ovako rasuta po raznim institucijama, ustanovama, udruženjima i privatnim kolekcijama. Pravljenjem digitalne biblioteke dostupne preko interneta, ova građa biće vidljiva i dostupna svima koji budu želeli i imali potrebe da je vide i proučavaju“, dodala je Vladićeva.
Ugljevička biblioteka u korak sa najvećim bibliotekama u regionu pristupa digitalizaciji kulturnog nasleđa. Popularisanje građe zavičajnih fondova ima višestruki značaj i za biblioteku i sredinu u kojoj se nalazi, jer doprinosi jačanju interesa za rodni kraj, njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost.
22° 10°
