Inflacija tjera građane da se zadužuju kod banaka
Prema podacima Centralne banke BiH, godišnja stopa rasta ukupnih kredita u junu ove godine iznosila je 4,7 odsto, što iznosi oko milijardu KM.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Kako se navodi u ovim podacima, godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 614,2 miliona KM ili 5,7 odsto.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
"Kod privatnih preduzeća godišnja stopa rasta je za 307,2 miliona KM (3,3 odsto), nefinansijskih javnih preduzeća za 108,7 miliona KM (22,3 odsto) i kod ostalih domaćih sektora za 30,8 miliona KM (17,3 odsto)", navodi se u izvještaju Centralne banke BiH.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Sa druge strane, smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 50,3 miliona KM (4,6 odsto).
"Ukupni krediti domaćim sektorima na kraju juna 2023. godine iznosili su 22,73 milijarde KM, a u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je povećanje od 303,9 miliona KM (1,4 odsto). Kreditni rast registrovan je kod sektora stanovništva za 138,1 milion KM (1,2 odsto), privatnih preduzeća za 147,2 miliona KM (1,6 odsto), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 20,8 miliona KM (3,6 odsto) i kod ostalih domaćih sektora za 26,3 miliona KM (14,4 odsto). Smanjenje kreditnog rasta registrovano je kod vladinih institucija za 28,4 miliona KM (2,7 odsto)", piše u izvještaju.
Kako su naveli u izvještaju, ukupni depoziti domaćih sektora na kraju juna iznosili su 29,86 milijardi KM, te su u odnosu na kraj maja povećani za 137,8 miliona KM ili 0,5 odsto.
"Godišnji rast depozita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,38 milijardi KM (9,9 odsto), kod privatnih preduzeća za 987,3 miliona KM (18,3 odsto) i kod ostalih domaćih sektora za 53,6 miliona KM (tri odsto). Kod nefinansijskih javnih preduzeća depoziti su na godišnjem nivou smanjeni za 135,8 miliona KM (6,7 odsto), kao i kod vladinih institucija za 204,3 miliona KM (4,4 odsto)", naveli su iz CB BiH.
Dragan Gligorić, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, istakao je za "Nezavisne novine" da je rast kredita uobičajena stvar za zemlje u razvoju.
"Kako se zemlje razvijaju, tako se povećava i ukupna aktiva bankarskog sektora. Međutim, u uslovima inflacije dolazi do povećanog rasta tražnje za kreditima kako stanovništva, tako i privrede. Rast plata nije pratio rast inflacije, te stanovništvo ima veću potrebu za pozajmljivanjem radi finansiranja tekuće potrošnje", naglasio je Gligorić.
Dodaje da su porodice koje kupuju stanove takođe prinuđene da više pozajmljuju, jer su cijene kvadrata stana značajno povećane, kao i troškovi opremanja.
"Zbog rasta troškova proizvodnje, to jest rasta obrtnih sredstava, te 'skupljih' investicija u odnosu na ranije, i privredna društva su u sličnoj poziciji. Dakle, globalna inflacija uticala je svakako i na rast tražnje za kreditima. Sa druge strane, uz više kamatne stope veći krediti značiće i veće rate i veće troškove pozajmljivanja, što se u konačnici reflektuje na rast nivoa cijena, odnosno troškovi se uglavnom prevaljuju na potrošače. Jednostavno, inflacija hrani sama sebe", zaključio je Gligorić.
