Banke u Srpskoj za šest mjeseci zaradile 94 miliona KM

Podaci Agencije za bankarstvo Republike Srpske pokazuju da su banke nastavile da uvećavaju profit zahvaljujući visokim kamatama i naknadama.

Ukupni prihodi banaka od kamata i sličnih prihoda na kraju juna ove godine iznosili su 193 miliona KM i veći su za 35 miliona u odnosu na isti period lani.

Rasli su i operativni prihodi odnosno prihodi od naknada i to sa 103,2 miliona na 114 miliona KM.

S druge strane, rashodi banaka po kamatama su ostali na istom nivou kao prošle godine.

Prosječna kamatna stopa na kredite banka u RS na kraju juna iznosila je 6,86 odsto, dok je prošle godine bila 6,03 odsto.

Ekonomski analitičar Igor Gavran kaže za CAPITAL da, iako su banke i inače visoko profitabilne, najnoviji pokazatelji potvrđuju da su period rekordne inflacije i njegove dugoročne efekte iskoristile za dalji rast prihoda i profitabilnosti.

Kaže da, iako kamatne stope u ovom periodu nisu rasle ni približno toliko kao u EU, određeno povećanje kamata na kredite se ipak postupno događalo i to je doprinijelo rastu prohoda od kamata.

„Međutim mislim da je u još većoj mjeri sama inflacija i rast troškova života doprinijela ovome rastu jer su se mnogi građani zaduživali iz egzistencijalnih potreba i samim time dodatno povećali prihode banaka. Istovremeno rasta kamatnih stopa na depozite praktično i nije bilo, a mnogi su i povlačili štednju da pokriju vise troškove zigota i zbog oba ova razloga nije bilo rasta ovih rashoda“, kaže Gavran.

Ističe da ovakvi rezultati poslovanja dodatno potvrđuju da nema nikakvog osnova za povećanje kamatnih stopa na kredite, te da je svako prethodno povećanje bilo neopravdano i da bi te stope trebalo umanjiti.

„Takođe, neophodno je povećanje kamatnih stopa na štednju odnosno depozite jer je bezobrazno koristiti novac depozitara za vlastitu zaradu, a istovremeno dopustiti da se realna vrijednost za vlasnika novca umanjuje jer su kamate daleko ispod inflacije“, smatra Gavran.

Naglašava i da su operativni prihodi banaka visoki jer su naknade banaka za praktično sve usluge ekstremno visoke i daleko iznad troškova koje imaju.

„Naknade banaka za njihove usluge su nerealno visoke i trebaju se umanjiti, pa bi regulatori trebali da im svojim mjerama ograniče maksimalnu visinu ako već nema volje banaka da ih umanje same u skladu s realnim troškovima. Svaki ekstra profit ostvaren zloupotrebom tržišnog položaja i nerealno visokim cijenama trebalo bi dodatno oporezovati pa se to odnosi i na banke u BiH u cjelini. Mnogo veću korist bi ekonomija imala od nižih troškova privrede i građana za bankarske usluge i višeg životnog standarda većine nego od rekordne dobiti banaka koje su većinom i u stranom vlasništvu“, naveo je on.