Saobraćajke godišnje odnesu 251 život u BiH

Ovako zabrinjavajući podaci dodatno dobijaju na težini kada se uporede sa zvaničnim evropskim, koji govore da je broj smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama u BiH gotovo 80 odsto veći od prosjeka u zemljama Evropske unije (EU).

Naime, podaci CARE, odnosno zvanične statistike EU kada su u pitanju smrtni slučajevi u saobraćajkama, a koji se računaju na milion stanovnika, govore da u državama koje su članice Evropske unije godišnje u prosjeku strada 46 osoba.

S druge strane, u BiH je, samo u 2022. godini, broj stradalih u saobraćajnim nesrećama na milion stanovnika bio 81.

Ono što je vidljivo iz podataka koje smo dobili od Sektora za informisanje i dokumentaciju BIHAMK-a jeste da se broj smrtno stradalih na putevima u BiH evidentno smanjuje na godišnjem nivou, što je svakako dobar podatak.

Međutim, činjenica je da je i dalje broj poginulih iznad 220 godišnje, a i broj težih ili lakših saobraćajnih nezgoda premašuje 30.000.

Nikola Ćopić, inžinjer za bezbjednost saobraćaja, kaže da Bosna i Hercegovina ima najveći saobraćajni i javni rizik od nastanka nezgoda.

On smatra da se nedovoljno pažnje posvećuje ovako zabrinjavajućoj statistici, ali i da se na terenu radi još manje.

"Korijen problema je u nedostatku pravovremene i kontinuirane edukacije, kako za lica koja su najizloženija ovoj problematici, a to su osobe od 18 do 21 godine, te od 21 do 30 godina, tako i za starija lica, koja imaju preko 60 godina. Vidjeli smo u posljednje vrijeme da smo imali nekoliko saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovala starija lica, a vozili su u suprotnom smjeru, pa treba ozbiljno razmisliti o tome da se oni na neki način dodatno edukuju", ističe Ćopić.

On podvlači još jedan veliki problem koji BiH ima.

"Republika Srpska, odnosno BiH, ima najstariji vozni park u Evropi. To svakako doprinosi u određenom broju saobraćajnih nezgoda", dodaje Ćopić.

Sa druge strane, vozači smatraju da presudnu ulogu u broju saobraćajnih nezgoda u BiH ne igra starost vozila.

"Bez obzira na činjenicu da naši građani u prosjeku voze najstarija vozila, mišljenja sam da starost vozila nije presudna za ovoliki broj saobraćajnih nezgoda. Složićemo se da mladi vozači, pa i sami početnici danas i ne voze tako stare automobile, ali ipak su oni najveći učesnici saobraćajnih nezgoda. Smatram da je razlog tome neprilagođena brzina i 'jače' vozilo sa puno nekakvih displeja i vizuelnih stvari za koje neiskusni vozači nisu svjesni da su 'tempirana bomba'", smatra Nevena iz Banjaluke.

Pored neiskustva, brzina i česte nepažnje, kobni za vozače su često i putevi u BiH, koji su, kako navodi, na nekim dionicama potpuno neprilagođeni današnjim vozilima i broju učesnika u saobraćaju.

"Tamo gdje se ponavljaju saobraćajne nezgode potrebna je kompletna analiza saobraćajnice, a ne samo radari, jer drakonske kazne očigledno nisu dale željeni rezultat", kaže Nevena za "Nezavisne novine".

Slaviša M., vozač iz Banjaluke, rekao je da je potrebno da i sami vozači shvate koliko bi u određenim okolnostima bilo dobro da idu na edukacije.

"Nekako imam osjećaj da svi negdje žure, a tako se i dešavaju saobraćajne nesreće. Vozači danas nemaju vremena ni za šta, samo da dođu do mjesta gdje trebaju. Takođe, veliku ulogu imaju i gužve u saobraćaju, posebno u Banjaluci. Mora se biti i 120 odsto oprezan kako ne bi došlo do nesreće", kaže ovaj Banjalučanin.

Na pitanje smatra li da je problem i starost vozila u BiH, on odgovara da jeste i to, ali i neodržavanje automobila.

"I ako je vozilo staro, kada se redovno održava i kada se urade svi servisi, biće sigurnije", dodao je Slaviša.