BD ČITAONICA: Sveža voda za cveće

Valeri Peren svojom bolno setnom i iskrenom naracijom objašnjava na stranicama romana sve Violetine razloge, razotkriva njene tajne i njen unutrašnji svet.

Violet, protagonistkinja romana “Sveža voda za cveće”, naprosto je rođena sa empatijom. Ona ju je usmeravala i učila da uvek mora na nešto da pazi i bude pažljiva prema drugima.

Moram ovde da napomenem da je Violet imala rastureno i nesrećno detinjstvo. Majka ju je napustila odmah po rođenju i brigu o svojoj ćerki prepustila sirotištu i mnogim udomiteljskim porodicama. I pored toga, Violet ne izrasta u ogorčenu osobu.

Junakinja romana “Sveža voda za cveće” tvrdoglavo veruje da će sreća kad – tad pokucati na njena vrata. Kada upozna privlačnog, ali nestalnog i vetropirastog Filipa Tusena, momka koji je na meti svih devojaka, Violet veruje da je konačno dodirnula sreću.

Uoči samog osamnaestog rođendana otkriva da je trudna i udaje se za Filipa uprkos očiglednom protivljenju njegovih roditelja. Njeni snovi o neponovljivoj ljubavi i normalnoj porodici ostaju nepoljuljani bez obzira na Filipove roditelje koji je nikada nisu prihvatili.

Roman “Sveža voda za cveće” oslikava i jedan brak u kome vlada muška dominacija, brak u kome se muški glas poštuje i ceni za razliku od ženskog koji se radi „mira u kući’’ –  ne čuje. Čak i rođenje ženskog deteta prolazi skoro neopaženo, sa razočaranjem.

“Sveža voda za cveće” je roman ispričan kroz smenjivanje prošlosti i sadašnjosti. On govori kroz mešavinu nekoliko priča, nekoliko vremena i likova, kroz kratka poglavlja od kojih svako počinje sažetim, poetičnim i mudrim epitafom.

Kroz priče u priči upoznajemo epizodne junake ovog romana. Iako su epizodisti, njihove životne priče, tople i poučne, dovešće vas kako do suza tako i do smeha.

Violetina uredna i topla kuhinja je ujedno i mirna luka kroz koju prolaze mnogi ljudi ostavljajući svoje strepnje, strahove, tugu i šalu. Upoznajemo likove poput grobara i pogrebnika, Nona, Gastona, Elvisa, te Žaka, Pijera i Pola. Osobe koje su nekog dragog sahranili, uz Violetine uvek prave i utešne reči odlaze od nje spremni da se suoče sa svojim gubitkom i tugom.

Ne možemo ovde ne pomenuti Violetinog prethodnika Sašu koji kao i Violet ima urođeni talenat za „čitanje’’ ljudi sa mnogo predanog i pažljivog slušanja i empatije.

Valeri Peren napisala je knjigu “Sveža voda za cveće” na nekih pet stotina strana. I pored obimnosti ovaj roman čita se brzo, a poglavlja neosetno prolaze. Čitamo ga opčinjeni pričom bez osećaja za vreme.

Razlog je jasan. Valeri Peren piše tečnom i ritmičnom naracijom. Njeno pero je osetljivo, intimno, poetično, prelepo. Čitalac neće upasti ni jednog trenutka u zamku patetike niti će morati da se suoči sa bilo kakvim morbidnim momentima iako je mesto radnje – groblje. Naprotiv, čitalac će se susresti sa blistavošću Valerine rečenice i celog romana. Za ovaj roman mnogi kažu da je Sveža voda”  jedan od najsvetlijih romana koje su pročitali. I najtopliji. Ja se slažem sa tim. “Sveža voda za cveće” postala je jedna od mojih omiljenih knjiga.

Autorka čak i o tragedijama i emocionalnom nasilju govori sa filigranskom finoćom. Ovo je roman nade i humanosti koji u čitaocu budi prelepe emocije. Kroz svoju laganu, čitljivu, mudru naraciju Valeri Peren istražuje večno aktuelne teme – tugu, nadu, gubitak, ljubav, pokajanje, iskupljenje. Valeri Peren se u romanu “Sveža voda za cveće” nežno dotakla svih onih malih stvari koje život svakog čoveka čine vrednim življenja, paradoksalno, na mestu koje naizgled pripada mrtvima. Poetičnom naracijom Perenova ispisuje odu životu i ljudima u kojima se može prepoznati svako od nas.

Piše: Kristina J.