Matične ćelije krive što starimo
Na Univerzitetu u Kilu biolozi za istraživanje ćelija otkrili su takozvani gen dugovečnosti koji odlučuje o tome kako starimo. Početna tačka istraživanje bilo je biće koje je gotovo besmrtno - hidra.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Hidra je životinjica veličine od jednog do dva centimetra koja živi u slatkoj vodi. Ona je pravo čudo - više od 100 godina fascinira naučnike. Oko 600 miliona godina nije se menjala i nosi nasledne elemente daleko složenijih bića.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
"Hidra ima specijalne matične ćelije koje stalno mogu da se dele. One ne gube sposobnost deljenja. Kod nas ljudi, i većine ostalih bića, to nije slučaj. Vremenom se smanjuje sposobnost podele matičnih ćelija da bi, kad-tad i potpuno prestala. I zato mi starimo. Kod hidre, to nije slučaj", objašnjava za DW mikrobiolog Ana-Maraj Bem.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Reč je o takozvanom FOX-O genu. Već 2009. naučnici su sproveli istraživanje među 388 stogodišnjaka i ustanovili da je kod njih posebno aktivan FOX-O gen. Biolozima je postalo jasno da postoji veza između dugovečnosti kod ljudi i besmrtnosti hidre.
Osim toga ustanovljeno je da matične ćelije bez gena FOX-O preuzimaju druge zadatke. "A to je starenje. Koža starih ljudi izgleda drugačije od kože mladih. Kosa opada i sedi. Sve su to problemi matičnih ćelija. Starenje je problem matične ćelije, gubimo matične ćelije, a sa njima i sposobnost obnove", kaže evolutivni biolog Tomas Boš.
