Kako će Republika Srpska Slovencima platiti 130 miliona KM
Nakon što je Rudnik i termoelektrana Ugljevik izbubila spor sa “Elektrogospodarstvom Slovenije”, težak oko 130 miliona KM, danas će u Ugljeviku biti potpisan ugovor između ova dva preduzeća o načinu na koji će se taj dug u budućnosti vratiti.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Inače radi se o pravosnažnoj presudi koju je po tužbi Slovenaca za neisporučenu struju počev od juna 2011. Godine pa do donošenja odluke, donijelo Arbitražno vijeće u Beogradu, pišu Nezavisne.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
“Nalaže se RiTE Ugljevik da na ime naknade štete u roku od 30 dana od prijema ove odluke Elektrogospodarstvu Slovenije isplati 67 miliona evra I zateznu kamatu na ovaj iznos počev od 1. Januara 2022. godine”, nevedno je u odluci Arbitražnog vijeća.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva rekao je ranije da je spor okončan I da RiTE Ugljevik treba da isporučuje Elektroprivredi Slovenije trežinu svoje proizvedene električne energije po tržišnim cijenama.
Dakle osim što će morati vratiti dug od oko 130 miliona KM, RiTE Ugljevik će Slovencima morati isporučivati trećinu struje, a pretpostavlja se da će se danas dogovoriti i cijena te električne energije.
“To je sada takva pravna pozicija I mi nismo u mogućnosti ništa više da činimo. To je okončan postupak”, rekao je ranije Đokić koji će danas prisustvovati potpisivanju ugovora.
Sve je počelo u bivšoj Jugoslaviji
Sudski spor dve strane počeo je 2014. kada je slovenački EGS-RI pokrenuo dva arbitražna postupka. Prvi protiv BiH pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova – ICSID u Vašingtonu sa tužbenim zahtevom od 770 miliona evra, i drugi pred Arbitražnim većem u Beogradu za odštetu od 695,1 miliona evra.
EGS-RI je postupke pokrenuo po istom činjeničnom i pravnom osnovu, kako je to objasnilo Ministarstvo rudarstva i energetike RS, na ime obeštećenja zbog kršenja samoupravnih sporazuma o udruživanju rada i sredstava Fonda za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina radi zajedničke izgradnje i korišćenja TE Ugljevik.
Dve strane potpisale su dva samoupravna sporazuma. Prvi 22. decembra 1981. za prvi blok termoelektrane, a drugi 25. avgusta za drugi blok termoelektrane. Prvi blok, snage 300 MW, je završen 1985, dok je gradnja drugog prekinuta sa početkom rata u SFRJ.
EGS-RI je postupke pokrenuo na osnovu Ugovora o energetskoj povelji (eng. Energy Charter Treaty) i Sporazuma o recipročnom unapređenju i zaštiti investicija, koji je potpisan između BiH i Slovenije 200.
