Kako deci izgraditi dobre navike

Sredina u kojoj dete odrasta, svakako, ima presudnu ulogu u izgradjivanju njegove ličnosti. Sa njom je dete u stalnom dodiru. U njoj ono stiče svoja prva životna iskustva i saznanja.

Sudeći po tome što je beba biće koje, bar u prvim mesecima, nije svesno ni sebe samoga a kamoli svoje okoline, moglo bi se možda primetiti da se, bar u prvo vreme, u ovom pogledu ne bi moglo ništa naročito učiniti. Samo što to nije tačno. I u prvim nedeljama može da se počne ako ništa a ono sa stvaranjem zdravih i dobrih navika. Navići bebu još od prvih dana na red u ishrani, na uredan san i odmor, na ličnu čistoću, svež vazduh i sunce, i sve drugo što bi doprinelo boljem zdravlju i napretku. Eto, to su osnovne navike, koje su u isto vreme i početak svakog dobrog vaspitanja.

Možda će se primetiti kako nije uvek lako navići bebu na potpun red u svemu. Ovakvoj primedbi nema mesta. Ne bar dotle dok je u pitanju samo približan red. A na neki surov i krut red i život, tačno prema časovniku, danas niko više ne pomišlja, niti je to ostvarljivo.

Za divljenje je, zbilja, kako se beba na sve lako navikava. I kako se lako i za vrlo kratko vreme u njega mogu da izgrade dobre ili rdjave navike. Na majci je da navike njene bebe budu dobre.

Navike, u stvari, nisu ništa drugo nego posledica radnje koja se ponavlja. I, one se stiču počev od rođenja. I, svakako, potrebno je jedno, kad duže kad kraće, vreme dok se ne ustale. A kako se navike izgradjuju od samog rodjenja, treba nastojati da se u to vreme počne. Bez ovoga nema ni uspeha. Kasnije bi išlo teže, dok ovako treba samo istrajnosti i strpljenja.

Valja primetiti da ima prilično beba koja, i to često bez razloga, pokazuju otpor. Plaču, plačem ucenjuju majku. Ako je beba dobro podmireno, ne treba se na to mnogo osvrtati. Treba mu pokazati da njegov pokušaj da plačem nametne svoju volju ne služi ničemu. Ipak, ni ovde ne treba ići u onu drugu krajnost, naročito kad je u pitanju beba u prvim mesecima, jer ona najčešće plače zato što je gladna ili žedna. Ako je dojeno, onda je u isto vreme i gladno i žedno. U ovom slučaju treba joj pomoći i pružiti joj ono što s pravom i razlogom traži. Posle toga će se lako na red naviknuti. Stvarno, ima samo jedno odojče koje se ne može na red navikuti, to je nezadovoljno ili bolesno odojče.

Beba ne ume da razlikuje zlo od dobra. I ne može biti ona kriva ako nije na red naviknuta i ako je stekla neku rdjavu naviku. Da li je, na primer, ona kriva što nije navikla na red u ishrani ili što odbija hranu koja jos se nudi. Zar se može njoj prebaciti što zahteva da se stalno njiše, nosa i zabavlja, i što neće da se odmakne od majčinog krila i odvoji od njenog naručja. Može li se njoj zameriti ako se protivi da na vreme legne ili traži da je neko pored nje dok ne zaspi.

Kod nas se veruje da postoje i bebe koje se ne mogu na red naviknuti „nevaljale" bebe. Ima takvih beba. I one su zbilja ljuta i prgava. Nisu nikad zadovoljne. Slabo uzimaju hranu, sporo napreduju i često boluju. Samo što ove bebe najčešće nisu takve po svojoj prirodi ni svojom krivicom, nego su ih roditelji takvom napravil.

Više o pravilnom odgoju dece pogledajte ovde.