Poslodavci provjeravaju radnike na plaćenom odsustvu, jedni koriste lažno bolovanje, a drugi bolesni dolaze na posao
Jedni dolaze na posao bolesni u strahu od otkaza ili jer ne mogu da prežive sa 65 odsto plate, drugi otvaraju lažna bolovanja ne bi li radili na drugim mjestima ili samo da se odmore od stresa na poslu.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
A pojedini poslodavci koriste i zakonska i nezakonska sredstva da spriječe svoje radnike da odu na bolovanje ili da ih sa njih što prije vrate, kažu gosti N1.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Prema Zakonu o radu primaćete 65 odsto plate tokom bolovanja, a ako primate minimalac, to bi trebalo da bude isti iznos, mada su moguće zloupotrebe. Takođe, može se desiti da tokom bolovanja dobijete i otkaz.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Teško se preživi i sa punom platom, a kamoli sa 65 odsto, kaže Olga Vučković Kićanović iz Centra za radno pravo, dok Zoran Ristić iz sindikata UG Nezavisnost dodaje da veliki broj zaposlenih bira da odlazi na posao i kada je bolestan, strahujući od eventualnih posljedica – otkaza, manje plate, ljutih kolega.
– Ima onih koji kažu kako su zaposleni u Srbiji neradnici, kako otvaraju bolovanje i kada ne treba, a i mnogo onih kojih dolaze na posao bolesni, uz rizik da zaraze i ostale. Zloupotreba je na obje strane – naveo je. Nema mnogo slučajeva da je poslodavac isplatio radniku koji je na bolovanju manje od minimalca, objašnjava.
– Jedine situacije gdje zaposleni na bolovanju može da dobije manje od minimalne zarade jeste ako ima ugovor na nepuno radno vreme – rekao je.
Olga Vučković Kićanović kaže da postoje i dobri primjeri.
– Znam nekoliko banaka koje tokom bolovanja daju i više od 65 odsto ne bi li ga motivisali i zadržali. Azijske firme nemaju problem sa bolovanjem, jer zapošljavaju na tri mjeseca, pa ako neko produži bolovanje, oni su pred zakonom čisti. Najstrašniji primjer su firme poput njemačkih koje imaju potpuno različite pristupe prema svojim zaposlenima i onima koji rade u Srbiji – opisala je.
Navela je da su se strani investitori u jednoj firmi u Nišu pobunili jer im zaposleni mnogo boluju.
Poslodavci unajmljuju i detektive
– Postoje firme koje pokušavaju da zastraše radnike tako što formiraju komisije koje obilaze bolesne zaposlene, što je protivno zakonu. Drugi poslodavci angažuju privatne detektive koji se bave tim pitanjem, što detektivi imaju pravo da rade. Prate se mejl adrese, društvene mreže… – rekao je.
Poslodavci, dodaje, to obrazlažu time da je teško dokazati da li je nekom stvarno potrebno bolovanje ili ne. Zloupotrebe bolovanja postoje, ali one ne mogu biti razlog za pomenute mjere, smatra Ristić.
– Dešava se da zaposleni koji imaju poljoprivredna gazdinstva uzmu bolovanje tokom sezone. To može da se kontroliše – ukoliko posumnjate da je neko od zaposlenih otvorio lažno bolovanje, vi možete o svom trošku, kao poslodavac, da ga pošaljete na provere. Zaposleni je obavezan da se odazove. Ukoliko je zaposleni radio na bolovanju kod drugog poslodavca, to je osnov za otkaz. Ali, mnogo je onih koji su na bolovanju jer su umorni i ne mogu da izdrže pritisak na poslu, pa zato uzimaju tzv. lažna bolovanja – objasnio je.
Vučković Kićanović dala je dobar primjer milijardera Ričarda Brensona.
– On je svojim zaposlenim dao da uzimaju bolovanja kada im je potrebno i koliko im je potrebno i oni su mu beskrajno lojalni. Poslodavci ne shvataju koliko je skupa lojalnost zaposlenog. Brenson je rekao ‘Napredovali smo profesionalno, moralno i ljudski’ – zaključila je.
