Dve trećine ljudi na svetu ne unosi dovoljne količine četiri ključna vitamina i minerala
Nova naučna studija pokazuje da dve trećine ljudi na planeti ne unose dovoljno ključnih vitamina i minerala kroz hranu i piće.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Istraživači sa Univerziteta Harvard i Univerziteta u Kaliforniji, zajedno sa Globalnom alijansom za unapređenje ishrane kažu da su njihovi nalazi znak za uzbunu.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Kombinujući podatke iz Globalne prehrambene baze podataka (Global Dietary Database) i statističkih modela koje su razvili, tim je procenio nivoe mikronutrienata u ishrani 99,3 odsto svetske populacije u 185 zemalja.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
„Ovi rezultati su alarmantni. Većina ljudi – čak i više nego što se ranije mislilo i to u svim regionima, zemljama i razlitičih prihoda – ne unose dovoljno esencijalnih mikronutrienata“, navodi Taj Bil iz Globalne alijanske za unapređenje ishrane.
To nedostaci, upozoravaju, kompromituju zdravlje i ograničavaju potencijal stanovništva na globalnom nivou.
Jod
Na vrhu neadekvatnog unosa je jod. Ključan za proizvodnju hormona tiroksin, koji obezbeđuje normalno funkcionisanje ćelije i vitalan je za zdravlje srca, težinu, razvoj mozga i drugih telesnih funkcija.
Jod se najviše nalazi u morskim plodovima i mlečnim proizvodima, a 68 odsto ljudi ne unosi dovoljno.
Vitamin E
Šezdesetsedam odsto ljudi ima manjak vitamina E. Najviše ga ima u koštunjavom voću, semenkama, kokicama i jajima.
Pomaže u izbacivanju i recikliranju otpadnih sastojaka iz tela, a važan je u ćelijskoj komunikaciji i obrani tela od infekcija.
Kalcijum
Sledeći je kalcijum, koji je našem telu važan za jake kosti i zube, kao i pravilno funkcionisanje srca, mišića i nerava.
Može se naći u mleku, siru, zelenišu, a čak 66 odsto ljudi ga ne unosi dovoljno.
Gvožđe
Na četvrtom mestu je gvožđe sa 65 odsto ljudi koji ga ne unose dovoljno. Najbolji izvor ovog minerala su jetra, crveno meso, pasulj i zeleno povrće.
Glavni je sastojak hemoglobina koji služi za prenos kiseonika. Manjak gvožđa dovodi do umora, glavobolje, kao i drugih zdravstvenih problema.
Iako postoje neka ograničenja u njihovom pristupu jer studija nije uzela u obzir korišćenje suplemenata, ovo je sveobuhvatan pregled prehrambenih nedostataka širom svih starosnih dobi i polova.
Tim istraživača se nada da će njihova studija pomoći u poboljšavanju ishrane i postizanju izbalansiranog unosa hranjivih namirnica, što bi dovelo do sveobuhvatno boljeg zdravstvenog stanja svetske populacije.
