Matične ćelije pomažu u lečenju Parkinsona?
Matične ćelije mogu da se koriste za lečenje oštećenja mozga koja uzrokuje Parkinsonova bolest, tvrde naučnici iz Švedske.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Grupa naučnika iz Švedske tvrde da će njihova studija, vršena na pacovima, ostvariti ogroman napredak u smeru razvijanja novih efikasnih tretmana u lečenju Parkinsonove bolesti.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Za sada ne postoji trajni lek za ovu bolest, već lekovi i stimulacije mozga koje mogu samo ublažiti simptome.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Naučnici u Britaniji kažu da i dalje ima mnogo pitanja na koja treba odgovoriti, pre nego što ove metode mogu biti isprobane i na ljudima.Bolest nastaje usled gubitka nervnih ćelija koje proizvode hemijsku supstancu dopamin, u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli raspoloženja i kretanja.
Da bi simulirali Parkinsonovu bolest, istraživači univerziteta „Lund" ubijali su neurone koji proizvode dopamin u mozgu pacova.
Zatim su pretvarali ljudske embrionske matične ćelija u neurone koji proizvede dopamin, nakon čega su istraživači primetili da je šteta sada obrnuta.
Do sada nije bilo kliničkog ispitivanja ovog metoda na ljudima, ali istraživači su rekli da bi to moglo da bude moguće od 2017. godine.
„To je ogroman pomak u ovoj oblasti i odskočna daska za nova klinička ispitivanja", kaže Malin Parmar, vanredni profesor razvojne i regenerativne neurobiologije.
Metod sličan ovom je bio isproban na ograničenom broju pacijenata.
On se sastojao od uzimanja moždanog tkiva iz više abortiranih fetusa. Ali su ta klinička ispitivanja zaustavljena nakon mešovitih rezultata, iako su ćelije mozga fetusa kod trećine pacijenata nastavile da funkcionišu čak 25 godina.
Korišćenje embrionskih matičnih ćelija može biti poželjno, jer ih je lakše nabaviti u velikom broju, tako što se mogu uzgajati u laboratoriji.
Takođe, otvara mogućnost korišćenja manje etičkih izvora za nabavku matičnih ćelija, kao što su oni napravljeni od odraslih tkiva.
Iz „Udruženja za Parkinsonovu bolest Britanije" kažu da istraživanje „može da bude veliki iskorak prema kliničkim ispitivanjima na ljudima koji se bore sa ovom bolesti".
Parkinsonova bolest je jedna od najčešćih neurodegenerativnih bolesti čiji je uzrok kombinacija genetičkih predispozicija i uticaja okoline. Bolest je dobila ime po lekaru iz Londona, Džejmsu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao njene simptome.
21° 10°
