"Magija noći" - dvadeset prvo poglavlje

Požuda. O, da! Toliko je ona prisutna u nama. Pri svakom pogledu je osećam. Znam, jer gorim, telo me izdaje.
Januar je. Nova godina je stigla. Ja sam je dočekala s njim. Ispružena na divanu. Prvi put sam u njegovom stanu. Leto je prošlo i sa sobom odnielo čaroliju sveže trave i tople zemlje. Uvukli smo se stan kao dva lopova. Neprimetno i tiho. Mi smo mislili tako, a drugi? Uvek su negde na nekom prozoru bila prisutna dva oka koja su pažljivo sve pratila. Ipak, saznanje da nas niko nije sreo, niti da smo mi nekog sreli ulivao je nadu. Nije mi bilo do razgledanja stana. Dovoljno je bilo primetiti da je sve čisto i na svom mestu. Stan je bio dovoljan za nas dvoje i naše igre.
Svukao je sve sa mene. Poznavao je moje telo. Prelazio je rukama sa jednog dela tela na drugi, uzbuđujući me. Šaputao je: "Koliko si lepa? Koliko ti prija moje telo"?
Položio me je na krevet, ubrzano dušući, od osećaja koje nije mogao da suspregneš. Odmah je ušao u mene. Dobro me je poznavao. Znao je da samo od jednog poljupca iz mene potekne reka želja.
Strasno me je ljubio povlačeći moje usne u sebe. Udišući me kao davljenik zrak. Hitro i nesvesno. Njegovo telo je već bilo spremno. Mirisalo je na znoj, požudu i zadovoljenje. Toliko jako da je zavladao celim prostorom, odvlačeći me u dubine neistraženih predela. Završio je a, zapravo, to je bio samo početak. Obuhvatio je moje butine, osećajući obostrano zadovoljstvo, ali želja još nije bila zadovoljena. Znao je kako je zadovoljiti. Mazio me je do ekstaze. Mesec je obasjavao naša naga tela. Nebo je bilo vedro, posuto zvezdama. Obasjanim mesecom. Mesec je sijao, izazivajući osećanje razotkrivanja u nama. Ležali smo jedno pored drugog, opušteni i zadihani. Dah se polako stišavao i smirivalo uzbuđenje u našim grudima. Zagledao se u mene. U moje grudi. Začuđeno posmatrajući blistavilo na njima koje je dolazilo od mog priveska.
Mali krst posut cirkonima. Sijali su kao dijamanti na mesečini. Izmamio si mi osmeh na licu. Svesna sam bila već odavno tog pogleda, da sam tek sad shvatila šta je njegov uzrok. Počeo je da mi priča, još uvek vrelih obraza i toplog zraka, koji je izlazio iz najlepše oblikovanih usta na ovome svetu:
"Znaš kad sam te upoznao pogled, mi je pao na njega .Kao magnet je privlačio moje oči. Od prvog našeg susreta želeo sam da te poljubim baš tu. Naslućivao sam da ljubeći te baš tu otkrivam neko posebno mesto. Neki izvor topline i iskrenosti. Otkucaji srca nikad ne lažu, a krst leži upravo tu. Na sredini grudi, odmah iznad njega.
"Pratila sam te reči, a zapravo sam znala. Primetila sam taj čudni pogled. U početku mi je bilo neprijatno. Kasnije sam shvatila.
Privukao si me i utisnuo svoje usne baš tu. Zaječala sam od njihovog pritiska.
Odmakao si se sa izrazom zadovoljstva na licu.
Hteo sam da dosegne do srca.
"O čemu govoriš?"- zbunjeno sam ga pitala, prateći očima taj pogled.
"O mom poljupacu, ludice"- nasmejao si se i još jednom me poljubio. Ovaj put u usne. Naravno. Igra je nastavljena, ali ispod pokrivača. Tu nam mesec ništa nije mogao.

Kraj dvadeset prvog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 20