Naučnici tvrde: biljke mogu da misle i da međusobno razgovaraju

Sposobnost biljke da sama bira pravac u kom se kreće najlakše se može opaziti na puzavicama, koje se uvek šire i rastu u smeru nečega što će im biti oslonac, za šta se mogu prikačiti. Ukoliko im taj oslonac izmaknemo, one će kroz par sati ponovo pronaći put prema njemu, čak i ako su ispred njih prepreke u obliku lavirnita koji ima više otvora, ali samo jedan izlaz koji će svaka biljka sa lakoćom pronaći.

Druga jedna studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da biljke međusobno ostvaruju komunikaciju uz pomoć ljudskom uhu nečujnih kliktavih zvukova. Do ovog zapažanja britanski naučnici su došli osluškivanjem stabljike kukuruza uz pomoć specijalnih mikrofona velike osetljivosti. Oni su došli do zaključka da je koren deo biljke preko kojeg ona ostvaruje komunikaciju sa drugim biljkama.

Jedan eksperiment sproveden na Univerzitetu Bristol potvrdio je da biljke rastu u pravcu gde se nalazi izvor zvuka, dok je grupa australijskih stručnjaka utvrdila da postoje reakcije biljaka na vibracije prouzrokovane zvukom. Zahvaljujući tim vibracijama biljke znaju šta se dešava u njihovom okruženju. Ukoliko postoji neka opasnost, one ostvaruju komunikaciju jedna sa drugom uz pomoć lučenja jakih hemikalija, obaveštavajući se međusobno, na primer, da je u blizini neki biljojed.

Naučno je dokazano i da biljke pozitivno reaguju na muziku i da rastu ka izvoru harmoničnih zvukova, na primer, prema zvučniku sa kog se čuju melodije Mocarta, Betovena ili nekog drugog kompozitora klasične muzike. Biljke koje se gaje u tišini dosta slabije se razvijaju i rastu.

Neki hemičari i biolozi čak tvrde da biljke mogu bolje da vide od ljudi, da imaju moć predskazivanja budućnosti i mogu da pročitaju ljudske misli. Opitima koji su sprovedeni u londonskoj botaničkoj bašti „Kju Gardens", utvrđeno je da u biljkama postoje senzori uz čiju pomoć one mogu da predosete dolazak neke vremenske nepogode - zemljotresa, vulkanske erpucije, ciklona, tornada ili uragana.

Britanac Klajv Bakster, stručnjak za poligrafe, sproveo je niz istraživanja prislanjajući elektrode detektora laži na biljke, što mu je pomoglo da otkrije kako biljke postaju uzbuđene kada on pomisli da izgori list neke od njih, čak i pre nego što zapali šibicu ili upaljač. Isto tako, biljka koja je ranije imala neprijatno iskustvo sa osobom koja je želela da je na neki način ošteti, čim oseti opasnost da je potencijalni krivac u njenoj blizini, klone, kao da je počela da vene. Na osnovu ove reakcije, Bakster tvrdi i da je kod biljaka razvijena memorija, obzirom da prepoznaju onog koji se ranije loše ophodio prema njima.

Dragan Antić