U zagrljaju besmrtnosti

Dugo vremena ću biti zavisnik. Zavisnik od sećanja na nas, tvoje zagrljaje i toplinu koju si mi pružao.Biću neko ko je tebe probao, kao supstancu koja izaziva najveću zavisnost. Naša zavisnost je bila prejaka, da sam verovala da nikad neće prestati. Držala sam se čvrsto za to uverenje, dok si ti izmicao od mene milimetar po milimetar, da bi kasnije prešao na metre i kilometre. Sebi, još uvek ne mogu da objasnim tvoj način isključenja iz te zavisnosti. Oboje nas je do skora čvrsto držala, privijaću nas u zagrljaj besmrtnosti. Posmatrajući te izdaleka, ja sad vidim jednu skroz drugačiju osobu, nemilosrdnu i daleku. Nekog ko se kao prekidač uključuje i isključuje po potrebi. Neko ko nečemu tako lepom može reći zbogom za zauvek. Nekom ko je sebe ubedio da mu je lepo. Neko ko je bio toliki lažov i prevarant, da je krio nešto tako licemjerno u sebi. Licemjerno, jer nečija duša se bezrezervno dala, pa je zgažena kao mrav na cesti. To te više ne može oslikati kao milu i dragu osobu. Niti ti može dati predivne epitete, koje jedino upućuješ najvoljenijoj osobi na svetu. Ubeđena sam da ćeš za par meseci ili godinu dana, pokucati na moja vrata. Ja ću ih otvoriti i gledati u lik ispred sebe. U lik koji više ne postoji. Koji je u mom srcu precrtan, a u mojoj glavi okarakterisan kao vrhunski prevarant. Da li te više mogu gledati kao osobu? Kad znam da će mi, dok te posmatram u glavu navirati, sve one izrečene ili prećutane laži i prevare. Ili ću te videti, kao bezbojnu masu ničega. Znam da ću tad uhvatiti kvaku i vrata polako privlačiti sebi. Nežno ću ih zatvoriti, svo vreme gledajući te u oči. Kad shvatim da si iza njih okrenuću ključ u bravi. Možda baš taj klik ključa u bravi bude moj trenutak, u kome ću shvatiti da sam prestala biti zavisnik od tebe. Da će to biti moje odvikavanje. Moj prekidač za nikad više sa tobom. Previše je bola osetilo moje srce. Trpelo, nadalo se i čekalo nekog kao ti. Kome se bezrezervno dalo. Prihvatilo te sa svim tvojim manama i nedostacima, uvereno da niko pre tebe, posle tebe neće postojati. Znaj! Ni u ovom trenutku mi nije lako, ali verujem da će doći trenutak, sekunda u tvom životu kad ćeš staviti prst na čelo, pogledati se u ogledalo i videti mene. Ja ću baš u tom trenutku biti iskra tvog oka koja nikad neće prestati da sija. Ta iskra sjaja biće poslednji trzaj tvog srca. Baš onog koga si izdao i ne pitajući ga za mišljenje.