Kreativne i vrijedne žene Semberije: Šta sve ženske ruke mogu
Mnoge žene u Bijeljini, bilo samostalno, ili u okviru nevladinih organizacija i udruženja, bave se izradom rukotvorina. Skromna zarada od prodaje rukotvorina, ukoliko je ostvare, dobro im dođe za popunjavanje, ionako tankih kućnih budžeta.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Cvijanka Krajišnik iz Novog naselja Janja, godinama se bavi šivenjem narodnih nošnji, pletenjem, heklanjem, izradom odjevnih predmeta i ukrasa. Tkanje, vez i dekupaž, kako sama kaže, usavršila je do te mjere da može i mlađe od sebe uvesti u svijet rukotvorina. Cvijanka je došla na originalnu ideju da, čak, i boce ukrašava, odnosno „oblači" u narodne nošnje.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
„U Srbiji obično male lutke oblače u narodne nošnje. Sinula mi je ideja da bih mogla boce napunjene domaćom šljivovicom, pogotovo one koje se u svakom domaćinstvu koriste za doček dragih gostiju, ukrasiti tako što bih ih „obukla" u muške i ženske narodne nošnje", kaže Cvijanka Krajišnik. Slavenka Tešić, penzionerka, vlasnica stranice „Vesela radionica" na Fejsbuku, već četiri godine radi dekupaž na staklu i medijapanu.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Izrađuje i zanimljive pletene korpe.
- Po struci sam ekonomista. Tri i po decenije provela sam radeći u računovodstvu, u finansijskom sektoru. Po odlasku u penziju odlučila sam da počnem na ovakav način izražavati svoju kreativnost. Nisu ljudi baš puno zainteresovani za ovakve stvari. Na to utiče, prije svega, ekonomska kriza. Najmanja korpica košta pet, a najveća 25 maraka. Ukrašene boce koštaju po 15 maraka, podmetači za čaše koštaju pet maraka. Sretna bih bila kada bih mogla zaraditi za repromaterijal. To bi mi bio dodatni stimulans da dalje radim i da na kreativan i koristan način utrošim svoje slobodno vrijeme, kaže Slavenka Tešić.
21° 10°
