Od izgubljene do zaljubljene žene

Ova godina jednostavno nije bila moja. Svaki novi početak, bio je propraćen još bržim krajem. Ovo se nažalost u navjećem broju slučajeva odnosilo na ljubav. Zapravo to nije bila ljubav, već neki drugi osećaj. Bliže je osećaju bliskosti, dragosti, privrženosti toj osobi nego ljubavi. Nailazili su razni. Ni jedan nije probudio, niti izazvao u meni brži otkucaj srca, a kamoli šta jače. Svi su bili na nekoj nejasnoj granici. Neki previše navalentni, a neki indiferentni. Ni traga nije bilo onom koji će učiniti trunutno ludilo mom životu i uvesti ga u haos davno zaboravljen. A, onda se desilo. Jedno jutro čuvena društvena mreža je zatitrala i on se pojavio. Samo jedan pogled na njegove oči bio je dovoljan da mi kaže kuda dalje. A, dalje je bilo još reči, brzi susret i pogled u te prelepe svetle oči, koje su zračile nesvakidašnjom toplinom. Vukla se ta brzina mesecima, al pred sam kraj ljeta je dobila ubrzanje, pa su te oči bila tačno preko puta mene. Stvarajući čudnu magiju u doba sumraka. Vijorila je neka čudna energija između nas. Delio nas je prostor od par milimetara, al sem slučajnog dodira koljenima, drugih nije bilo. Uprokos svemu tome i okruženju, naša tela su vapila za dodirom. Osmesi na mom licu pokazivali su težinu tog stanja, slatkoću kojom mame moje usne i sjaj koji traže moje oči. U trenutku našli smo se u prostoru gde nije bilo bega. Ma, i koga je želio!? Zgrabili smo se nestrpljivi od želje za dodirom i ukusom onog drugog. Taj trenutak je postao zamagljen i nezaboravan. Bez udisaja zraka i otkucaja srca. Samo dim koji je kružio oko naših tela, stvorenih magijom strasnog trenutka.