Eksperiment koji prati ceo svet: Da li će njih 200 promeniti budućnost rada

Prvog dugog vikenda Kristen Tejlor je počela da paniči i odmah se bacila na kućne poslove, nakon čega je imala ceo dan više koji je provela sa svojim sinom koji ima 21 mesec. Međutim, na kraju trećeg dana bila je slomljena.

- Zapravo mi je taj dan bio jako težak, previše sam se naprezala jer nisam imala rutinu. Mislila sam ne neću sve stići, ali je zato dan bio vrlo produktivan - rekla je Tejlor.

Ona je jedna od 200 zaposlenih u kompaniji sa Novog Zelanda koja isprobava učinak radnika koji imaju po tri slobodna dana u nedelji. Kako piše "Gardijan", ogled traje šest nedelja je na pola, a mogao bi da ima veliki uticaj na budućnost rada. Osoblje radi četiri dana, ali prima platu za pet.

Eksperiment je počeo u martu i završiće se sredinom aprila, nakon čega će se analizirati podaci produktivnosti. Tada će zaposleni znati da li će nova rutina biti usvojena za stalno već od jula ove godine.Novozelanđani u proseku godišnje rade 1.752 sata, što je više u odnosu na Nemačku, čiji radnici rade najmanje sati tokom godine. Ispred njih su i Danci, Norvežani, Holanđani, dok ljudi u Meksiku, Koreji i Kostariki rade najviše.

Ipak, najproduktivnija zemlja na svetu je Luksemburg, iako prosečan radnik provede na poslu samo 29 sati nedeljno.

Prošle godine je Institut za autonomije obnovio poziv da se uvede četvorodnevna radna nedelja, tvrdeći da će to pomoći u izjednačavanju nezdravog raspoređivanja rada i doprineti boljem radu u kraćem vremenu.

- Neki ljudi dolaze na posao posle tri dana odmora sa neverovatnom energijom. Počeli su da trče, da idu kod zubara, popravljali automobile ili išli u nabavku za roditelje. Sve ono što je i onako na njihovim plećima. Međutim, neki nisu shvatili da, ako imaju tri slobodna dana, ostala četiri moraju da budu vrlo produktivni, i to moramo da rešimo - rekla je direktorka kompanije Kristin Broterton.

Prošle dve godine švedska kuća za negu uspostavila je šestočasovni radni dan i dobila izmešane rezultate. Benefiti su bili 10 odsto manje bolesti i veće zadovoljstvo, ali je cena bila 20 odsto viša. "Amazon" je takođe isprobao 30 radnih sati nedeljno za neke zaposlene, koji su imali iste benefite, ali primali 75 odsto plate.

"Gugl" pojedinim radnicima omogućuje totalnu slobodu nad 20 odsto radnog vremena, nadajući se da će to doprineti novim idejama i inovacijama. Međutim, najmanje interesovanja za eksperiment pokazala je vlada Novog Zelanda, uprkos očiglednim benefitima, piše "Gardijan".