Majke su nas naučile OVU STVAR o korici hleba i lagale su: Evo zašto ćete dva puta razmisliti sledeći put kad jedete sendvič

I većina roditelja želi da decu nauči da se od stola ne ustaje dok se i poslednja mrvica hleba ne završi. Ako se korica ostavi, govori većina srpskih roditelja, ostaćeš zauvek mali.

A da li su roditelji imali osnova da baš toliko insistiraju da pojedemo sve, čak i omraženu koricu?

- Ako pitate roditelje zašto insistiraju na tome, uglavnom se ispostavi da misle da je sama korica hleba zdravija od sredine, kao i da ima više vlakana. Međutim, to nije istina. U pitanju je mit koji je davno namerno proširen, kako bi se uticalo na ljude da bacaju manje hrane - kaže nutricionista Vesli Delbridž za CNN.

Ovo pitanje zaintrigiralo je i Nemce koji su se 2002. godine u jednom istraživanju bacili na posao i uporedili hranljivost sredine i korice hleba. Ispostavilo se da korica ima oko osam puta više pronil-lisina, antioksidansa karakterističnog po tome što ima antikancerogena svojstva.

U suštini, dodajte mu malo čija semenki, prirodnog kikiriki putera i borovnica i dobili ste savršen antikancerogeni obrok.

I nutricionisti se u neku ruku slažu sa tim da su mame i bake u pravu i da koricu treba pojesti. Ipak, postoji jedna caka - u procesu pravljenja hleba, korica je ta koja je najduže izložena najvišim temperaturama, pa je najpodložnija kancerogenim promenama.

Radi se o takozvanoj "Majarovoj reakciji", hemijskoj reakciji između amino kiselina i šećera koja pečenom testu daje karakteristični ukus i onu divnu, braon, hrskavu koricu. Tada može da dođe do nastanka acilamida, koji izazivaju rak.

Šta je onda zaključak?

- I dalje je važniji tip hleba koji jedete od toga da li ćete pojesti koricu. Samo se klonite belog hleba i držite se integralnog, a što se korice tiče, ne morate da je se plašite, ali ako dete odbija da je jede, pustite mu na volju - zaključuje Vesli Delbridž.