Turisti sve morbidniji: Neće na more, žele nešto sasvim drugačije
Odmor na plaži u talase, ili u miru u šumi na nekoj planini, ili razgledanje dalekih gradova nekada su bili interesantni turistima, a danas je "in" nešto sasvim drugačije. Sve više njih zainteresovano je za "crni turizam".
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Crni turizam ili na engleskom "dark tourism" mogao bi da se definiše kao turizam koji uključuje obilaske mesta stradanja ili smrti.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Njegove glavne podvrste su "thanatoturizam" (po grčkoj reči thanatos/smrt) i "grief" turizam.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
O ovakvoj vrsti turizma odnedavno govori i nova Netflixova serija koja gledaoce "vodi" na mesta smrti, stradanja, patnje i opasnosti.
Termin crni turizam "izmislila" su 1996. dvojica profesora s Univerziteta u Glazgovu, Džon Lenon i Malkolm Foli. Oni smatraju da prvi primeri crnog turizma sežu još u doba starog Rima i gladijatorskih borbi u Koloseumu.
"Mračni aspekti istorije i čovečanstva jednostavno su ljudima zanimljivi", objašnjava lingvista Piter Hohenhaus, koji je do sada posetio 700 "crnoturističkih" destinacija u 90 zemalja sveta i o tome piše na svojoj internet stranici.
"Grief" turizam uključuje obilaske mesta katastrofa, nezavisno od toga da li su bile prirodne ili su izazvane ljudskim postupcima.
Obilazak ruševina Nju Orleansa nakon uragana Katrina, "graund zero", mesto gde su do septembra 2001. stajale njujorške kule Svetskog trgovinskog centra ili černobilska elektrana, najpoznatiji su primeri turističkih atrakcija ovakvog turizma.
Među mračnim mestima koja privlače turiste su i parisko groblje "Pere Lachaise", Berlinski zid, kambodžanska polja smrti, demilitarizovana zona između Severne i Južne Koreje, kolumbijski grad Medelin, nekadašnji nacistički logori, ulice Belfasta...
Hohenhaus ističe da "crni turizam" ne sme da uključuje turističke posete sirotinjskim delovima gradova ni kriznim, na primer, ratom zahvaćenim područjima.
