Mistične legende tropskih krajeva: Narodna verovanja i mitovi Balinežana

Međutim, uživanje u prekrasnim zalascima sunca, divnim plažama, čistom moru, koktelima i hrani u elitnim restoranima je tek delić onoga što ovo rajsko ostrvo nudi svojim posetiocima. Pored svih prirodnih lepota, Bali je još uvek tradicionalno ostrvo jugoistočne Azije sa bogatim kulturnim nasleđem ukorenjenim u mitovima i legendama.

Svoju kulturu i tradiciju Balinežani sa ponosom predstavljaju turistima, ali ih isto tako, sa punim pravom, ljubomorno čuvaju i gaje za buduće generacije. U ovom tekstu opisaćemo vam neke od najzanimljivijih mitova i običaja vezanih za ovo jedinstveno ostrvo i narod koji na njemu živi.

#1 Kako se Balinežani zahvaljuju božanstvima

Dok šetate ulicama u bilo kom mestu na Baliju, primetićete male poslužavnike, tacne u kojima su listovi kokosa, cveće, pirinač, keks i slatkiši. Postavljene su na zemlju pored skulptura hinduističkih bogova i svetilišta, ali i ispred ulaznih vrata kuća, unutar restorana i hotela. Ove šarene tanjiriće sa hranom Balinežani zovu “sesajen” ili u prevodu “ponude za bogove”. Manje tacne sa ponudama koje se nalaze obično ispred kuća nazivaju se “canang sari”.

Cveće je uvek sveže i šareno, što simbolizuje čistotu duše. Na taj način, uz molitvu i meditaciju, Balinežani izražavaju zahvalnost svojim božanstvima. Ove ponude svedoče o poštovanju koje hinduistički vernici imaju prema bogovima, a jedan od najvećih grehova je gurati ili gaziti sesajen. Pa ako primetite sesajene duž ulica, budite pažljivi i vodite računa da ih ne nagazite.

#2 Balinežani slave Novu godinu u martu

Svako ko se zatekne na Baliju na prelasku iz decembra u januar, iz stare u Novu godinu, primetiće da slavljeničko raspoloženje ne ide dalje od turističkih centara i hotela. Međutim, to ne znači da Balinežani ne slave Novu godinu.

Balinežanska Nova godina se zapravo slavi na proleće, u noći novog meseca. Dočekuje se u tišini, meditaciji i postu. Za vreme Nijepi-a (Nyepi), Dana tišine, sve utihne, radnje ne rade, saobraćaja nema, pa čak nema ni avionskih letova. Ako se pitate zašto, to je da bi Balinežani prevarili zle duhove da pomisle da na ostrvu nema ljudi. Veruje se da će zli duhovi napustiti ostrvo do sledeće Nove godine, kada se “proslava” ponavlja.

Međutim, tri dana pre Nyepi-a, sve je neverovatno bučno. Kolone Balinežana idu ulicama i pronose svoje kulturno nasleđe (ukrase i zmajeve) do mora ili hramova, gde vrše verske obrede pročišćenja. Ako želite da u svojoj kolekciji imate jedinstvene fotografije kulture indonežanskih naroda, onda je Bali savršena destinacija za vaše sledeće putovanje. Ni na jednom drugom ostrvu u Indoneziji, pa čak i u celoj Aziji, nećete moći da vidite takav kulturni kolorit kao što ćete videti uoči Nyepi-a. 

#3 Priča o Barongu i Rangdi

Barong i Rangda je popularna priča iz balinežanske mitologije i kulture. To je dramatična i simbolična borba između dobra i zla. Priča se često izvodi turistima kao tradicionalna plesna drama. Dobroćudni i moćni kralj ostrva, kako bi spasao bolesnu kraljicu, potražio je pomoć čarobnice, božanstva, Rangde. Iako je mogla izlečiti kraljicu, ona je imala zlokobne namere te je iskoristila svoju tamnu magiju, stekla kontrolu nad kraljevstvom i oslobodila zle sile. Očajnički želeći da spase kraljevstvo kralj se obratio duhovnom savetu za pomoć i u tom trenutku je sa nebesa sišao Barong, mitsko stvorenje nalik na lava sa šarenim ukrasima po telu, koje predstavlja oličenje dobra i zaštitnika. Usledila je bitka između božanstva Baronga i demona Rangde. Dobro pobeđuje i proteruje zlo. Međutim, priča se ne završava Rangdinim porazom. Balinežanska kultura naglašava cikličnost ovih sila, simbolizujući da su dobro i zlo uvek prisutni i u ravnoteži. Plesna drama predstavlja neverovatan scenski spektakl. Izvođači oblače složene kositime i maske oživljavajući lik Baronga i Rangde a turisiti i posetioci predstave gotovo bez daha posmatraju ovu jedinstvenu scenu i koreografiju.

#4  Hram Tirta Empul i kupanje u svetoj vodi

Hram Tirta Empul ili “Sveti izvor” je jedna od najpoznatijih hinduističkih svetinja na Baliju. Sagrađena je 962. godine za vreme vladavine dinastije Varmadeva. Nalazi se na svega 15-tak kilometara od kulturne prestonice ostrva Ubuda i privlači turiste iz celog sveta. Poznata je po izvorskoj vodi i ritualima kupanja koji se u njoj obavljaju. Iako je mesto obožavanja lokalnog stanovništva, turisti su dobrodošli i rado prihvaćeni u ceremonijalnim obredima kupanja.

Glavna atrakcija hrama, koji je posvećen bogu Vishnu, su sveti izvori vode koja potiče iz planinskog vrela. Ritual kupanja je poznat kao “melukat” ili “melukatkan”. Nakon što uđu u vodu vernici obavljaju molitve i pranje pod mlazevima. Time se simbolizuje duhovno čišćenje, a veruje se da “melukat” donosi sreću i opšte blagostanje.

A ako želite još avantura, oko 50 kilometara istočno se nalazi sveta planina Agung, koju Balinežani smatraju središtem univerzuma. Agung je u stvari aktivni vulkan, ali i najviša tačka na ostrvu sa visinom od 3.031 m. U podnožju planine nalazi se i najveće, najvažnije i najsvetije mesto na Baliju, Pura Besakih. Kompleks od 23 fizički odvojena ali stazama povezana hrama.

#5 Kečak ples

Kečak je tradicionalni balinežanski ples koji je postao jedan od najpoznatijih simbola kulture Balija. Izvodi se u hramovima, amfiteatrima ili kulturnim centrima širom ostrva i privlači ogroman broj turista.

Njegova glavna karakteristika je da nema klasične instrumentalne pratnje, već plesači pevaju kako bi stvorili muzičku pozadinu. Plesači su raspoređeni u krugu i koncentričnim redovima i nose tradicionalnu balinežansku odeću.

Tema Kečak plesa se uglavnom temelji na delovima hinduističkog epa “Ramajana”. Plesači oponašaju različite likove iz epa, uključujući junake, božanstva i demone i kroz svoje pokrete pokušavaju da ih dočaraju publici. Jedna od najpoznatijih i često izvođenih verzija Kečaka je Fire Dance ili “Vatreni ples”. U ovoj verziji plesači koriste baklje i igraju se plamenom, stvarajući impresivne prizore na opšte zadovoljstvo i oduševljenje prisutnih turista.

Legende i mitovi Balija koji su često ovekovečeni kroz plesove su samo deo bogatog kulturnog nasleđa ovog jedinstvenog tropskog raja. Oni odražavaju vrednosti, verovanja i istoriju Balinežana kroz različite umetničke forme, rituale i predstave. Pa ako ste ljubitelj mistike i želite da upoznate jednu zaista neobičnu kulturu, a do sada niste posetili Bali, razmislite da vaša sledeća destinacija za odmor bude upravo ovo čarobno ostrvo.