Suština je u tome da ova metoda podrazumeva direktno unošenje prethodno obrađene sperme u matericu žene u periodu ovulacije, čime se povećava verovatnoća oplodnje jajne ćelije. Inseminacija se često preporučuje kao prvi korak u lečenju neplodnosti, zbog činjenice da je reč o prilično jednostavnoj metodi, minimalne invazivnosti i relativno niske cene u poređenju sa drugim metodama potpomognute oplodnje poput vantelesne oplodnje (IVF).

Šta je inseminacija?

Medicinski postupak koji se izvodi u ordinaciji lekara ili klinici za lečenje neplodnosti, inseminacija započinje prikupljanjem uzorka sperme od muškarca, koji se zatim obrađuje u laboratoriji. Obrada sperme, poznata kao spermogram, uključuje uklanjanje seminalne tečnosti i odabir najkvalitetnijih spermatozoida sa najboljom pokretljivošću i morfologijom. Zatim se ti odabrani spermatozoidi koncentrišu u manjoj zapremini tečnosti.

U vreme ovulacije, kada je jajna ćelija spremna za oplodnju, žena treba da legne u položaj nalik onome za ginekološki pregled. Lekar nežno uvodi tanki, fleksibilni kateter kroz grlić materice u matericu. Kroz kateter se ubrizgava prethodno obrađena sperma, čime se spermatozoidi dovode direktno u matericu, blizu jajovoda gde se odvija oplodnja. Na taj način se zaobilazi cervikalna sluz, prirodna barijera koju spermatozoidi moraju da savladaju da bi dospeli do jajne ćelije, što može biti otežano u slučajevima kada je cervikalna sluz gusta ili neprohodna.

Zbog čega se radi inseminacija?

Inseminacija se preporučuje u različitim situacijama ukoliko neki par ima poteškoća sa začećem. Neki od najčešćih razloga za primenu ove metode su:

Muški faktor neplodnosti: U slučajevima kada muškarac ima smanjen broj spermatozoida (oligozoospermija), smanjenu pokretljivost spermatozoida (astenozoospermija) ili abnormalnu morfologiju spermatozoida (teratozoospermija), inseminacija može biti efikasna metoda. Obrada sperme omogućava koncentraciju najkvalitetnijih spermatozoida, čime se povećava verovatnoća oplodnje.

Neobjašnjiva neplodnost: Kod parova kod kojih se ne može utvrditi specifičan uzrok neplodnosti, inseminacija može biti opcija za povećanje verovatnoće začeća.

Problemi sa ovulacijom: U slučajevima kada žena ima neredovne ili izostale ovulacije (anovulacija), inseminacija može biti kombinovana sa lekovima za stimulaciju ovulacije (klomifen citrat, gonadotropini), kako bi se stimulisao rast i sazrevanje folikula, a zatim i ovulacija.

Problemi sa cervikalnom sluzi: Cervikalna sluz igra važnu ulogu u transportu spermatozoida do jajne ćelije. Ukoliko je cervikalna sluz gusta, nedovoljne količine ili neprohodna, tada inseminacija može da pomogne spermatozoidima da, slikovito rečeno, zaobiđu ovu barijeru.

Imunološki faktori: U retkim slučajevima, imuni sistem žene može da napada spermatozoide, što može da oteža oplodnju. Tada upravo inseminacija može možda da pomogne.

Ejakulatorna disfunkcija: Kod muškaraca koji imaju problema sa ejakulacijom, kao što je retrogradna ejakulacija (kada sperma ulazi u bešiku umesto da izlazi kroz penis), takođe može da bude od koristi inseminacija .

Jednoroditeljske porodice i parovi istog pola: IUI se takođe koristi kod žena koje žele da postanu majke bez partnera, kao i kod lezbijskih parova, uz korišćenje donirane sperme.

Kako u praksi izgleda inseminacija?

Postupak inseminacije je relativno jednostavan i brz. Nakon obrade sperme, žena se postavlja u ginekološki položaj, a lekar nežno uvodi tanki kateter kroz grlić materice u matericu. Kroz kateter se ubrizgava obrađena sperma, a zatim se kateter pažljivo uklanja.

Slobodno se može reći da je inseminacija u većini slučajeva bezbolna. Obično celokupan postupak traje tek par minuta. Posle toga žena, bez ikakvih problema, može da obavlja uobičajene aktivnosti.

Da li je potrebna priprema za inseminaciju?

Neophodna je priprema za inseminaciju, koja uključuje praćenje ovulacije kako bi se odredio optimalni trenutak za izvođenje postupka. A to se može postići pomoću testova za ovulaciju, ultrazvučnog praćenja ili merenja bazalne telesne temperature.

U nekim slučajevima, lekar može preporučiti i upotrebu lekova za stimulaciju ovulacije, a kako bi se povećao broj zrelih jajnih ćelija i time povećala šansa za začeće.

Šta se dešava posle?

Nakon inseminacije, žena može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima. Lekar može preporučiti mirovanje nekoliko minuta nakon postupka, ali to nije neophodno. Nakon dve nedelje, žena može da uradi test za trudnoću kako bi se utvrdilo da li je inseminacija  bila uspešna.

U slučaju da inseminacija nije bila uspešna, postupak se može ponoviti nekoliko puta pre nego što se razmotre druge opcije lečenja neplodnosti.

Posle kog vremena se znaju rezultati ovog postupka?

Rezultati inseminacije, odnosno da li je došlo do trudnoće, obično se mogu utvrditi oko dve nedelje nakon postupka. U tom periodu, oplođena jajna ćelija se implantira u zid materice i počinje da proizvodi hormon humani horionski gonadotropin (hCG), koji se može detektovati testovima za trudnoću.

U suštini, žena može da uradi kućni test za trudnoću oko dve nedelje nakon inseminacije, ali za najpouzdanije rezultate preporučuje se da se uradi test krvi u laboratoriji. Test krvi može da detektuje čak i male količine hCG hormona, što ga čini preciznijim od kućnog testa za trudnoću.

Ukoliko je test za trudnoću pozitivan, žena će biti upućena na ultrazvučni pregled kako bi se potvrdilo da se trudnoća normalno razvija. Ukoliko je test negativan, lekar će razgovarati sa ženom o mogućim daljim koracima, kao što je ponavljanje inseminacije ili razmatranje drugih metoda potpomognute oplodnje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.