Kada telesna temperatura iznosi 10 stepeni Celzijusa i ne postoji moždana aktivnost, kada nema otkucaja srca, krvi - svi će se složiti da je nastupila smrt. „Uprkos tome i dalje vas možemo vratiti među žive", kaže Piter Ri sa Univerziteta Arizona, prenosi Bi-Bi-Si.

Ri ne preteruje. Zajedno sa Samjuelom Tišermanom sa Univerziteta u Merilendu, on je pokazao da je moguće držati tela u stanju „svojevrsne hibernacije" i to po nekoliko časova.

„Kako se krv ponovo upumpava u telo, ono postaje ružičasto istog trenutka, a na određenoj temperaturi i srce ponovo počinje da radi. To je krajnje interesantno, pošto će, kada telo dostigne temperaturu od 30 stepeni Celzijusa, srce napraviti jedan otkucaj, pa još jedan, a kako se temperatura bude dalje dizala, srce će samo nastaviti da radi po sopstvenom ritmu. Životinje koje su bile deo eksperimenata pokazivale su vrlo malo loših simptoma nakon buđenja. U početku bi one bile malo dezorijentisane i malaksale, ali bi se sve za par dana vratilo u normalu", tvrdi Tišerman.

Tišerman je pažnju medija na sebe skrenuo već početkom ove godine, kada je najavio da je njegov tim spreman da testira ovu tehniku na žrtvama pucnjave u Pitsburgu.

Prvi pacijenti imali su toliko ozbiljne povrede da su njihova srca prestala da rade, što znači da je to mogla da bude njihova jedina nada. Tišerman poručuje kako je važno da javnost zna da nije reč o naučnoj fantastici.

Sve je bazirano na eksperimentalnom radu i proučavano je u naučnom radu. On na smrt gleda kao na trenutak u kom lekari odustaju od reanimacije, ali čak i tada neki ljudi se mogu vratiti u život.

Prošle godine, njegov rad objavljen u časopisu Resuscitationizazvao je pravu pometnju.

Posebno njegova tvrdnja da je 50 posto lekara koji su bili uključeni u istraživanje bar jednom prisustvovalo „fenomenu Lazara" - kada srce pacijenta počne da kuca samo od sebe nakon što su lekari odustali od svake nade.

Međutim, ponovno kucanje srca tek je polovina bitke. Naime, nedostatak kiseonika nakon pretrpljenog srčanog udara može izazvati ozbiljna oštećenja telesnih vitalnih organa, posebno mozga.

Moguće rešenje za ovaj problem je hlađenje tela, jer na nižim temperaturama ćelije počinju da rade usporenim ritmom, pa se smanjuje moguća šteta prouzrokovana manjkom kiseonika.

Ukoliko testovi na ljudima budu uspešni, Tišerman bi voleo da ovaj pristup proširi i na druge vrste trauma.

Osobe koje su zadobile povrede vatrenim oružjem izabrane su za početno testiranje, zato što je lakše lokalizovati izvor gubljenja krvi, ali Tišerman se nada da bi ova tehnika mogla da spasava i živote ljudi koji su doživeli srčani udar ili neku drugu traumu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.