Naučnici su identifikovali 238 gena čijim bi odstranjivanjem značajno bilo poboljšano ljudsko zdravlje, a životni vek produžen za čak 60 odsto.

Celokupno istraživanje objavljeno je u dnevniku Cell Metabolism, a obuhvatalo je čak 4.700 sojeva, kao i seriju eksperimenata na valjkastim crvima koja su omogućila naučnicima da vide da li rezultati mogu da budu primenjeni na ljudima.

„Istraživanje je posmatralo starenje u kontekstu celog genoma i daje nam potpuniju sliku celokupnog procesa. Takođe nam je omogućilo da definišemo sve faktore koji utiču na starenje organizma", navedeno je u istraživanju.

Naučnici su morali da pojedinačno broje ćelije, prateći, uz pomoć nekoliko mikroskopa, posledice brisanja jednog gena. Indikacija uspeha bio je broj ćerki ćelija nastalih pre nego što je majka ćelija prestala sa deljenjem.

Najzanimljiviji gen ispostavilo se da je LOS1, koji je delimično odgovoran za gradnju proteina, ali je takođe povezan sa mTOR, koji reguliše ćelijski rast, i Gcn4gene, koji pomaže u popravljanju oštećenja na DNK.

Brisanje ovog gena dovelo je priličnog povećanja životnog veka. „Dobro je poznato da kalorijska restrikcija dovodi do produžavanja životnog veka. Odgovaranje na oštećenja DNK je takođe povezano sa starenjem. LOS1 je povezivao sve ove procese", istakao je vodeći istraživač Brajan Kenedi.

Dugotrajno istraživanje, koje je uključivalo napredne laboratorijske tehnike i veliki broj učesnika, smatra se samo delom mnogo većeg procesa mapiranja odnosa između genetskih puteva koji regulišu starenje.

„Skoro polovina gena, za koje je otkriveno da utiču na starenje, nalazi se u sisarima. U teoriji, bilo koji od njih mogao bi da bude terapeutska meta sa ciljem produžavanja životnog veka. Ono što nam sada preostaje je da otkrijemo koje smemo da ciljamo", objasnio je Kenedi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.