Kikiriki ili kokice: Šta je bolji izbor za stabilan nivo šećera u krvi?

Zasitna užina važna je za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi između obroka. Bez obzira na to imate li dijabetes ili želite održati zdrav nivo glukoze u krvi, navike u vezi s grickanjem mogu imati značajnu ulogu, piše Eatingwell.

Kikiriki i kokice dva su popularna i brza izbora, a oba imaju nutritivne prednosti. Kikiriki sadrži proteine i zdrave masti, uz relativno malu količinu ugljenih hidrata, dok su kokice dobar izvor vlakana.

Kikiriki je izvor biljnih proteina, vlakana i nezasićenih masti koje su dobre za zdravlje srca. Porcija od približno četvrtine šolje suvo pečenog kikirikija sadrži oko 176 kalorija, sedam grama proteina, osam grama ugljenih hidrata, 2,5 grama vlakana i 13 grama masti.

Budući da sadrži relativno malo ugljenih hidrata, malo je vjerovatno da će samostalno izazvati značajan porast šećera u krvi. Proteini, masti i vlakna doprinose stabilnijem nivou šećera i produžavaju osjećaj sitosti, zbog čega kikiriki može biti dobar izbor između obroka.

Ipak, kikiriki je relativno kaloričan. Kombinacija masti, proteina i vlakana čini ga zasitnim, ali je lako pojesti nekoliko šaka bez primjećivanja stvarne količine. Ako mala šaka nije dovoljna, može se kombinovati s jabukom, bobičastim voćem, integralnim krekerima ili sjeckanim povrćem.

Oko tri šolje kokica pripremljenih na vrućem vazduhu, bez dodatka ulja, sadrže približno 110 kalorija, 3,5 grama proteina, 22 grama ugljenih hidrata, četiri grama vlakana i jedan gram masti.

Kokice imaju više nego dvostruko veću količinu ugljenih hidrata po porciji u odnosu na kikiriki. Organizam ih razgrađuje u glukozu koja dospijeva u krvotok, pa kokice mogu povećati nivo šećera u krvi. Međutim, vlakna koja sadrže ublažavaju taj uticaj.

Njihova prednost je velika zapremina, pa se može pojesti veća porcija uz relativno malo kalorija. Zbog toga mogu biti dobar dodatak zasitnoj užini, posebno u kombinaciji s izvorima proteina, poput grčkog jogurta.

Kokice su i integralna namirnica, jer sadrže omotač, klicu i endosperm zrna. Integralne žitarice zadržavaju više hranljivih materija, poput minerala, vitamina i vlakana, u poređenju s prerađenim žitaricama.

Važan je i način pripreme. „Način pripreme ima ogroman uticaj na kontrolu šećera u krvi“, kaže Tereza Link, dijetetičarka.

Neke vrste kokica sadrže velike količine zasićenih masti i natrijuma zbog dodatka putera i soli. Zaslađene vrste, poput karamelizovanih kokica i kokica sa šećerom, sadrže dodatni šećer koji može poništiti njihove potencijalne prednosti za nivo šećera u krvi.

Kada je riječ o grickanju bez dodatnih namirnica, kikiriki bi mogao imati blagu prednost u odnosu na kokice. „Kikiriki će dovesti do sporijeg porasta šećera u krvi u poređenju sa kokicama jer sadrži bolju ravnotežu vlakana, proteina i masti“, objašnjava Lajni Jankin, magistar nauka i registrovana dijetetičarka.

Ipak, obje namirnice mogu biti dio ishrane koja pomaže održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Najbolji izbor je onaj koji zadovoljava glad, obezbjeđuje potrebne hranljive materije i odgovara navikama i zdravstvenim ciljevima.

Osobe koje biraju kokice mogu ih kombinovati s užinom bogatom proteinima ili im dodati kikiriki. Prilikom kupovine kikirikija preporučuje se izbor varijanti s malo ili bez dodatog šećera i s manje natrijuma, odnosno 140 miligrama ili manje po porciji.

Kod kokica treba birati proizvode s manje putera. Kokice iz bioskopa i pojedini aromatizovani proizvodi mogu sadržati znatno više kalorija, zasićenih masti, dodatog šećera i natrijuma.

Za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi važno je birati ugljene hidrate bogate vlaknima, poput integralnih žitarica, pasulja, voća, sjemenki i orašastih plodova. Takođe, preporučuje se voditi računa o veličini porcija, pa kokice sipati u činiju umjesto jesti direktno iz kese.

Ako se mjeri nivo glukoze, potrebno je pratiti kako različite užine utiču na šećer u krvi kroz više mjerenja. Osobe koje koriste insulin ili lijekove koji mogu izazvati nizak nivo šećera u krvi trebalo bi da se sa zdravstvenim radnicima posavjetuju o odgovarajućem vremenu za užinu i količini ugljenih hidrata koja odgovara njihovim potrebama.