"Magija noći" - deseto poglavlje

Ponovo naš dogovor nije imao svoju pravo značenje. Izigrana sam po ko zna koji put. Koliko se užasnih misli vrtelo po mojoj glavi, kao roj uzbuđenih osa. Bole su ostavljajući smrtonosni trag. Tako su mene moje misli bole direktno u srce. Toliko pitanja, a nigde odgovora. Zvonjava telefona i njegov glas. Kako bi mi sad trebali.
Trgla sam se, stvarno je zvonio. Pomešale su se melodije sa radija i mobilnog telefona. Od zadubljenosti nisam primetila šta je šta.
„Halo! Gde si"- Njegov glas prepoznala bi ga među hiljadama.
„Evo me,u autu. Idem kući, "- izgubljna u njegovim rečima, mehanički sam odgovarala.
„Jesi ti mislila doći kod mene. - Njegov glas je još pospano zvučao.
„Da"- sigurno odgovorih.
„Hajde, dođi imam sat i po. Možeš mi pomoći da se spakujem.
- Osetila sam da mu je neprijatno da me poziva, ili nešto slično
.„Naravno"- samo da uradim nešto.
Jurila sam kao luda, po još mokrim ulicama. Jutro je počelo sa sitnom kišom nagoveštavajući jesenji dan u sred ljeta. Drhtavih nogu koračala sam prema njegovom ulazu. Koliko stepenica? Lift nije radio po običaju. Ipak bolje je stepenicama, govorila sam sebi. Zadihanost će koliko toliko prikriti ovu nervozu. Otvorio je vrata, iako nisam ni ruku prinela zvonu. Mislim da je čuo otkucaje moga srca. Bubnjalo je kao ludo.
„Ćao, uh stepenice" - trudila sam se da izgledam zadihano, samo da prikrijem ove drhtaje tela i glasa.
"Jesi za nešto: kafa, čaj ?"
„Može čaj".
"Imam nekoliko, ali najbolji ti je ovaj voćni".
"Može, od višnje".
Pokreti su ti bili tako smireni u odnosu na moje.
Tvoje ponašanje odavalo je izgled čoveka koji je tek ustao i nije se još razdremao. Jedino što je skrivalo to skladno telo, bile su bokserice i majica. Vrpoljila sam se na divanu, tražeći odovarajuću pozu. Nikako nisam mogla da se smirim. Podvukla sam noge pod sebe. Bile su kao dve ledenice. Dlanovi se znoje, a noge hladne. Ne treba mi doktor da uspostavi dijagnozu.
"Uzbuđenost" - sama sam je sebi postavila.
„Ej, gotov je čaj. Odoh da se istuširam".
„Ok" -držala sam vrelu šolju, duvjući u paru koja je iz nje izlazila. Opekla sam usnu. Koji užas?! Po milioniti put, govorila sam sebi: "Smiri se". Uzalud. Kraj naslonjača je stajao telefon i punjač. Punila se baterija od telefona. Osećala sam se kao lopov uhvaćen u krađi. Samo na momenat sam poželjela da uđem u poruke i otkrijem, ono što me dugo zanimalo. Kako me je mamio. Voda je šuštala u kupatilu. Ti to ne bi čuo,a onda sam pomislila, da možda nema kakav zvuk pri otvaranju poruka. Izazov je bio preveliki. Ipak ne. Nisam željela otkriti tvoju intimu. Saznanje o nečemu intimnom, vezanom za neku drugu, bi me dovelo u još veći haos.
Pozvao si me. Ustala sam sa kreveta i krenula u kupatilo. Pogled na tvoje nago telo ostavio me je bez daha. Skrenula sam pogled. Nasmijao si se, brišući se sve niže i niže.
Izazivao si me. Osećala sam to u tvom pogledu. "Dođi " - dozivao si me očima.
Kao opčinjena prišla sma ti. Dodirni me - rukom si usmeravao moju ruku. Dodirivao si se mojom rukom, na najosetljivim mestima.
U transu nisam ni shvatala šta radim.
Privukao si me i poljubio. Gurao si mi jezik, tražeći moj. Vešto si to izvodio. Pomalo me i grickao za donju usnu. Uzbuđivao si me. Milovao si mi bokove, polako uvlačeći ruku u moju trenerku. Proveravajući jeli dovoljno, ili mi treba još uzbuđenja. "Kako si vlažna" - šaputao si mi nežno ližući vrhove uha. Ruke su ti bile sve nemirnije. Spuštao si usne od uha na dole. Obljubio si mi vrat.
Da bi se spuštao i nežno obuhvatio usnama moje bradavice. Žudele su tvoj dodir. Čvrste i nabrekle. Polako si me vodio prema krevetu, ne puštajući me ni na tren. Spustio si me na krevet nežno. Lebdela sam. Osećaj vreline me je preplavio. Bolelo me je dole. Nisam mogla više da čekam, ni sekunde. Video si to na mom licu, na mom izvijenom telu. Skinuo si mi trenerku i gaćice. Polako se uvukao i lagano krenuo u osvajanje, već napola osvojene tvrđave. Više me nisi dirao. Sad si se samo polako uvlačio u mene, sve dublje i dublje. Dodir tvog tela o moje, donosio je neizrecivo zadovoljstvo. Ipak u jednom trenu sam osetila tvoju odsutnost. To je bilo nešto jače, nevidljivo. Ali ja sam to osećala, toliko jako da sam te na trenutak prekinula i vratila u stvarnost. Ljutito si me pitao: "Zašto staješ? Što si se ukočila? Reci mi nešto."
Ja sam te samo posmatrala. Očima sam ti govorila. Ti si i dalje ponavljao:
„Reci mi nešto?"
Vratila sam se. Na tren sam odlutala daleko. Želela sam da vidiš mene, a ne neku drugu. Ni u tom divnom seksualnom činu nije bilo sve divno. Postojao je osećaj. Onaj ružni osećaj da ne želiš mene. Da sve to radiš zamišljajući neku drugu. A ja to nisam htela. Htela sam da vidiš samo mene, da osetiš da sam to ja. Moje telo je bilo ispod tebe. Utopljeno u seksom prožeti znoj.Osetila sam ljutnju u tvom glasu. Bojala sam se da ćeš otići, pa sam progovorila: "Zašto si stao?
"Nastavio si svoju igru, ali ne više u istom zanosu. Strast je isparila. Doživeo si vrhunac. Ustao si sa mene izlivajući po meni svoje sokove. Gledala sma u tu belu, lepljivu masu i pokušavala da shvatim. Gde sam? Šta radim? Više mi ništa nije bilo uzbudljivo. Ustala sam i otišla u kupatilo. Ti si se već obukao i seo za računar. Nešto si po njemu tražio. Gledajući te, bila sam ubeđena da skrivaš svoje pravo lice glumeći nezainteresovanost . Uvredila te je moja rečenica:
"Mogao si i bolje". Uzvratio si istom merom:"Verovatno", ali na enegleskom jeziku.
Uvek si mi osetljive stvari tako saopštavao.
Posle tuširanja sam se obukla. Koliko toliko sam u kabini pokušavala da se povratim i prihvatim to što se desilo. Ovo nikad na ovaj način nisam doživela. Osećala sam se povređeno i poniženo.
Mislila sam da ćeš mi dati koji poljubac, ali ne. Pušio si cigaretu. Radije si se zabavljao njom.
„Kad si već tu, mogla si mi pomoći. Stojala sam zureći u tebe, ali to nisi bio ti. Nekad draga osoba. Sad je to bio neko, meni nepoznat."
Kako"? - pitala sam.
„Operi mi suđe"- pokazao si rukom na pun sudoper prljavog suđa. Kao vojnik po naredbi, okrenula sam se i prišla sudoperi. Prala sam suđe i sebe proklinjala. Nisam mogla da verujem da mi se ovo dešava. Pred tobom sam bila toliko ponizna. Pokušavala sam na mnogo načina da objasnim sebi zašto sam ti ovo dozvolila.
Nije išlo. Nisam pronalazila nikakve reči, koje bi me smirile. Odradila sam svoj zadatak. Sela sam do tebe. Koliko sam želela da me zagrliš, da mi kažeš nešto lepo.
Ništa! Ništa mi nisi rekao. Zapisivao si nešto na nekom papiru, neobzirujući se na mene. Sutra je bio dan tvog odlaska.Ovo je bio moj dar tebi, za srećan put. Ali za tebe ovo nije bio dar. Osećala sam da je za tebe ovo bilo nešto. Što je sasvim normalno i zasluženo. Uzela sam svoje stvari i krenula. Razdirao si moje srce, a da ni okom nisi trpnuo. Nisam mogla više ni trena ostati. Ubio si me.

Kraj desetog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 9