"Magija noći" - jedanaesto poglavlje

Hodala sam ulicom ponosna. Između nas je vladala magija. Noć ljubavi je prošla i donela još veću želju za tim muškarcem. Malo sam se bojala očiju koje su bile uprte u mene na ulici. "Osuda sredine" - prozujalo je."Ko može znati? - Niko, umirivala sam sebe." Bojala sam se da će neko videti da ja više nisam devojčica, već probana devojka. Žena!
Znala sam nekoliko devojaka koje su probale seks, pre braka kao i ja. Bile su osuđene od okoline, a njihova još nerođena deca bila su zajedno sa njima prezrena noseći onaj pogrdni naziv za dete rođeno van bračne zajednice, kopile. Neke su imale sreću pa su završile u braku sa tim „probačima". Koliko su sa njima bile sretne, to samo one znaju.
Ja se toga nisam bojala. Bila sam sigurna u Nenadovu ljubav. U njegova obećanja. Njegove oči me nisu mogle lagati, bile su lepe i nežne.
Da li sam bila spremna na to, sigurno da jesam. Mislim da mi je to moje telo svo vreme pokazivalo. Uostalom, ja sam bila svršena učenica učiteljske škole. Ubrzo po završetku škole s jeseni, počela sam i raditi u gradskoj školi. Šta mi je više trebalo. Ipak, svi su gledali u mene. Malo mi je to smetalo. Govorila sam sebi: " Jelisaveta i pre su te gledali tako. Ti si još lepša." Čula sam jednom jednu lepu misao: "Žena do tridesete treba da bude lepa da bi bila voljena. Žena posle tridesete treba da bude voljena da bi bila lepa."
Eto, ja sam sve i lepa i voljena, a nemam još trideset, nego tek 22 godine.
Bila sam svršena učiteljica. U školi sam vredno radila. Pokazivala svoje znanje, kako i ljubav prema djeci i pozivu koji sam izabrala. Volela sam kad me deca na ulici sretnu i stidljivo me pozdrave: "Dobar dan, učiteljice Jelisaveta".
Zašto ne bih bila srećna kad je sve bilo dobro. Brige se nisu nadzirale, osim onih malih sitnih, beznačajnih.

Kraj jedanaestog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 10