"Magija noći" - dvadeset šesto poglavlje

Sretali smo se u gradu. Hteli ili ne, sudbina nas je povezivala. Više nismo bili bliski, i to se primećivalo. Ja sam još uvek nešto osećala. Znala sam da je sve to gluma. Sve to tvoje društvo te nije zadovoljavalo. Vrtile su se oko tebe razne žene, ali ti nisu bile interesantne. Znala sam da želiš mene. Još uvek sam ti bila u krvi.
Posmatrala sam te. Stajali smo na suprotnim stranama velikog kluba u koji smo pre uvek skupa išli.Voleli smo istu vrstu muzike,sem onog hausa.Tu smo pripadali kao par.
Napustio si društvo i krenuo prema toletu. Izvinila sam se društvu i krenula za tobom. Nisi me ranije primetio, jer sam ja bila u mraku, a ti obasjan svetlom s pozornice. Svaki tvoj pokret i grimasa urezivali su se u moj mozakKad sam ušla za tobom, unutra je bilo veoma osvetljeno. Sve tri prostorije su bile zauzete. Čekala sam u malom hodniku. Otvorila su se vrata i ti si izašao. Pogled na mene te je šokirao. Kao da si ugledao duha. U tom momentu ni sam nisi znao kako da se ponašaš. Šta da kažeš, kao ja. Ispred ogledala popravio si svoju frizuru i izašao. Posmatrala sam svoj lik u ogledalu pokušavajući da uhvatim pogled kojim sam te ispratila. Pobegao mi je. Bila sam zbunjena, a opet zadovoljna. Izašla sam osmehujući se, jer sam u tebi makar na tren ponovo izazvala neko interesovanje. Shvatila sam to iz tvog pogleda koji je bio prilepljen na moj dekolte.
Pridružila sam se svojim prijateljicama u veselom razgovoru. Nisam ni primetila da si već kraj mog stola. Sve si pozdravio sem mene. Naš odnos je i dalje bio hladan. Nisam imala mira. Muzika je učinila svoje. Navodila me je na tebe. Kretala sam se u ritmu, željna tvojih ruku. Sećanje na njih i one divlje plesove nagonilo me je na suze i očaj. Na ogromnu želju da ti se bacim u zagrljaj i zaboravim sve. Znala sam da te ne smem, ako hoću da sačuvam i gram dostojanstva koji mi je ostao. Toliko patnje si naneo mom srcu da nisam smela da dozvolim da je nanosiš i dalje. Sad sam mirna.
Nema onog talasanja, koje mi je donosio svaki susret ili razgovor sa tobom. Zbrka želja i htenja. Mnogo ljubavi. Sve je to bilo za tebe. Sad više ne.
Zadovoljna sam samo time, što vidim da nisi sretan. Želim da budeš sretan, jer znam da vrediš. Da si dobar čovek, ali tvoje ponašanje me navodi na ovakve misli. Često si mi govorio, da sam ja ta koja ti je dosadna i neinteresantna. Sad vidim da je to sve bila laž. Na taj način si me terao od sebe. Nikad neću znati zašto. To je bilo neko tvoje shvatanje zaštite od samog sebe.
Preda mnom si plesao sa drugima. Shvatila sam da je taj ples bez želje, strasti i divljih pogleda koje si meni upućivao. Sve si to nekako izvodio kruto, na silu. Sve u svemu, to je bila loša gluma. Isto tako, znam, da ni tvoje prisustvo nije bilo zbog mene, već zbog mojih prijateljica. Uživao si u njima. Čak si se jednoj i poverio. Ti si znao da izabereš. Ona je uvek tiha i smerna. Prava osoba kojoj možeš da se poveriš i da to bude sačuvano kao tajna. To je bila i ostala moja Željana. Sve to samo da meni napakostiš. Udaljiš me još više i još dalje od sebe. Da počnem da te mrzim, ali ja te nikad neću mrzeti. Jednostavno, ne mogu. Previše sam ti dala sebe i svojih emocija. Ispraznio si me. Sad sam u emotivno nepoznatom statusu.
Nikad se nisam ovako osećala. Sve mi je u momentu bilo zbrkano. Volela sam te, mrzela i želela, sve u isto vreme. Zbrka osećanja. Nadam se samo da će to vremenom izbledeti. Da ću konačno moći da ti kažem zbogom. Svim telom, srcem i dušom to želim. Nikad neću shvatiti zašto sam tebe izabrala od toliko mladića koji su želeli moje srce. Samo si ga ti uznemirio i oborio sve putokaze i pravila.
Ipak znala sam da će opet doći momenat koji će me dovući, ali i odvući od tebe. Šta god sad mislila, neće mi vredeti. Pokušala sam sve. Sad ostavljam Višnjem da odluči dalje. Bog mi je svedok da sam pokušala sve. Tražila sam još vremena. Nisam ga dobila, jer si ponovo iznanada uletio u moj život. Ponovo med i mleko. Samo što sam ovaj put bila spremna.Čekala sam da mi pospeš so na ranu, da mi opet daš nešto gorko i oporo.
Znala sam da će uslediti promena. Tvoje promene ponašanja i ophođenja prema meni doprinele su da dobro razmislim o svemu. Danima sam gnjavila svoje prijatelje pričama o tebi. Zajedno sa mnom su pokušavali naći rešenje kako da te izbacim iz svog srca, ili da te privolim i budem i ja deo tvog. Redovno smo gradili psihološke profile tvoje ličnosti uz sve moguće kombinacije, ali ti se nisi uklapao ni u jedan. Znam da nisi, i da nećeš. Zato sam i bila luda za tobom. Ti si bio ludak koji je osvojio moje srce, a ja sam ti ga predala ne ispitavši teren. Samo sam ga bacila kao loptu u dvorište puno stakla. Ti si bio kao staklo lomljiv i nesiguran. Malo jači udarac bi te slomio. Tvoji lomovi su poticali od testiranja svake moje reči, mog dela i pokreta. Srce ti je bilo sklono krvarenju. Ovaj put si rešio to da zaustaviš. Ja sam bila flaster za ranu koji odlepiš i baciš kad vidiš da je ona zacelila. Varao si me. Na svakom koraku je bila neka, stvarna ili lažna. Bitno je da sam ja osećala promene tvog ponašanja. Zaljubljena žena zna kad je prevarena. Mučio si me rečima i delima. Pronalazio si način da me umrtviš. Isteraš svu radost i vedrinu iz moje duše. Samo u jednom si pogrešio. Koliko god te moje srce volelo i bilo izdržljivo, na kraju je posustalo. Shvatila sam da više sa tobom nema šta da tražim, jer mogu naći samo smrt. Duhovnu smrt, koja mom temperamentu nije odgovarala, jer ja sam satkana od finih niti. Večito pozitivna i optimistična. Voleli su me ljudi pomagali su mi u ovoj noćnoj mori. Više mladića se muvalo oko mene. Bili su i lepi i mladi, neki bogati, neki zabavni. Jedan muškarac je pokušao staviti tačku na tebe. Na tren mu je to iuspelo, ali samo na tren.Saznavši da se ti vraćaš, svi oni su nestali. Pokušala sam da nestaneš i dalje pokušavam, ali ti se uvek vratiš.
Toliko je meseci prošlo. Vreme nas je izmenilo posle naše intimne noći. Možda si ti to i zaboravio. Mnogo stvari se izdešavalo između nas. Pokušavala sam da shvatim gde smo mi .Da li mi postojimo? Došao je neki trenutak koji je prelomio vreme. Krenuti ili stati?... Ostaviti ili zadržati?...
Zaboraviti ili ugušiti u sebi sva osećanja?...
Ponovo sam od tebe dobila nešto čemu se nikad nisam nadala. Dobila sam tri predivna dana.
Najlepši vikend u mom životu. Izgovorila sam to bezbroj puta, jer zaista je bilo tako. Svima sam se hvalila. Koliko pažnje, nežnosti i ljubavi si pokazao. Ta tri dana si bio samo moj.
Dao si mi celog sebe. Posle dugo vremena pokazao koliko me zaista voliš. Samo jedna pesma je bila dovoljna da vidim žar u tvojim očima i da mi, iako u pijanom stanju, pokažeš svoja prava osećanja. Pevao si mi:
„Neću da te volim, neću da te volim.“
Pesma naše rok legende Bore Đorđevića.
Poklonio si mi sebe udovaljavajući svakoj mojoj želji. Napokon si pokazao svoja osećanja. Bio baš onakav kakvog sam te upoznala i zavolela.Činio si sve da se osećam kao kraljica. Uzvišeno, dostojanstveno i ponosno. Koliko je bilo smeha tih dana. Svi su to osetili. Moje lice je odavalo sreću. Stihovima si mi pokazivao svoju ljubav. Molio me da budem tu da nikud ne odem. Ja sam rasla. Kao ruža preko noći sam od pupoljka postala prekrasan cvet. Obasjana tvojom pažnjom kao cveće suncem.
Držao si me blizu sebe. Milujući svaki deo mog tela. Držali smo se za ruke u prostoriji punoj sveta, zamagljenoj od uzdisaja i vreline koja je kružila oko nas. Skrivali smo se i stiskom ruku davali znake jedno drugom. Čuvaću te naše trenutke za ceo život. Posle tih dana, shvatila sam da ću te večno čuvati u svom srcu i biti srećna što sam te upoznala i zavolela. Negde sam pročitala poznate stihove Desanke Maksimović:
„ Sreća je lepa samo dok se čeka dok od sebe samo nagoveštaj da...“
Možda te i mogu imati za sebe, ali jednog dana. Sad to ne bi bilo u redu. Ti zaslužuješ još mnogo ljubavi i još mnogo drugih žena. Ja ti sad ne mogu biti dovoljna, jer ti tražiš nešto drugo. Ja ti to sad ne mogu dati.
Negovaću u sebi ovu ljubav koju osećam prema tebi, sa svim onim skrivenim znacima i trenutcima koje mi podariš. Ja ću te voleti, skrivajući se. Izdaleka ću te gledati i čekati, kao u Desankinoj pesmi. Biću tvoj tajni čuvar i ona na koju uvek možeš da računaš.
Sad te u svojim mislima predajem drugima. Moje srce još nije spremno na to, ali mora biti. Narediću mu. Verujući da je to jedini način i da ne može biti drugačije. Navikavaću se na tvoje postupke. Čuditi se, ili ne. Postojaću kao nemi posmatrač.
Neki tvoji potezi mi i nisu bili toliko čudni. To si ti i tvoja priroda, a ja sam te baš takvog zavolela. Ponovo si izabrao neku koja je meni bliska i koju poznajem. Ponovo me ubijaš na svoj jedinstven način. Ja sve to trpim, jer ovo što sad osećam nikad nisam ranije osećala. Nevidljive sile i one obaveze koje znaš da imam, još mi ne daju da ti se u potpunosti predam.
Od mene tražiš da ti dam svoje prijateljice. Od mene tražiš da umrem našao si pravi način. Ja jesam ljubomorna, ali ne na osobe koje biraš, jer ja vredim više od njih. Ljubomorna sam na vreme koje im poklanjaš, jer to vreme meni pripada. Meni ga daješ u dozama. Jednom sedmično, jednom u petnaest dana, jednom u mesec. Samo da znaš, sve što tražiš od mene i dobićeš.
Sva poniženja ću istrpeti. Sve ću izdržati, jer sve će se to promeniti jednog dana. Ja ću te čekati i voleti u tišini, jer ono što sam od tebe dobila, više mi niko neće uzeti.
Večeras te poklanjam drugoj, ali samo u tvojim mislima.U mojim si ti i dalje moj.
Ne, večeras te uvodim u igru. U četvorougao, jer ne zaslužuješ ništa manje.
Hoćeš moju prijateljicu. Ni svestan nisi šta ti spremam, jer time mi pokazuješ da mi nemamo budućnost i da je nikad nismo ni imali. Sve su bile laži koje si ti vešto izgovarao.
Magleći moj vid, prekrivajući mi srce velom laži. Sve činiš da me učiniš ljubomornom.
Toliko si ponosan što je lepa devojka pokazala interesovanje za tebe i što ja sve to znam. Nikad nećeš saznati sve o meni.
Možda jednog dana kad budeš najmanje očekivao, svaliće se na tebe kao komad stene sve moje misli i patnje.
Sponzoruša. Materijalista, žena koja voli novac. Da. To je ona. Ja ću ti je rado dati, jer je ona kao ti.
Saznavši šta imaš, šta poseduejš, od sveg srca te je poželela. Nije poželela tvoje ruke i srce. Ni tvoj osmeh. Ni one šašave reči koje ja poželim sa mesecom i suncem.
U tebi je videla izvor dobrog provoda, sa mnogo novca i skupocenih poklona. Vožnju u skupom autu i večere u otmenim restoranima.
Ona ne vidi tvoj zavodljivi govor i setne oči, tugom obasjane. Nju nije briga da li si ti umoran, da li si se naspavao ili toplo obukao u zimskim noćima. Ne! Ona tebe vidi drugim očima koje su željne raznih ludorija.
Sve činim da budete zajedno. Ugovaram i nemoguće.
Jednom si rekao: "Ljuška bi i sa kraljicom Elizabetom organizovala sastanak".
Sad se ja učim. Sad ja prave stvari pokrivam i iskrivljujem. Maskiram ih, maskama prevare i inata.
Upoznajem je sa mnogima, bitnim i nebitnim. Čak i sa mojim najboljim prijateljem Savom, jer on zna kako će da igra. Iskalio bi sav bes na tebe, ali ne želi, jer on mi je prijatelj. Zato pronalazi suptilniji i jednostavniji način da ti smrsi konce i ugrabi je sebi. Ona mu ništa ne znači, jer on je vidi kao ženu za jednu noć, dok je ti vidiš, kao moju konkurenciju. Kao nekog ko bi ti pomogao da me zaboraviš. Nekog ko ima manje godina od mene i ko ima status "slobodne devojke".
Uz tebe do sad bih izgubila ono najvrednije, pamet i život, ali, uz meni drage ljude znam kako to da očuvam Uz one koji znaju moje vrednosti. Dobrotu mog srca i iskrenost moje duše.
Učinila sam to ne znajući da će to biti kap koja će preliti čašu.
Prisustvovala sam sceni za koju nikad nisam ni pomislila da ću prisustvovati. Ljubavnoj sceni u kojoj su akteri moja poznanica i ljubav mog života. Lažnim osmesima. Glumeći nivo i kulturu.
Pronalazeći reči, za koje možda i ne znate značenje. Osvajali ste jedno drugo. Postala sam nevidljiva senka u vašoj igri.
Osmehivala sam se vašim šalama terajući sebe na smeh, ali do smeha mi nije bilo. Dušu su mi parali pogledi koje si joj poklanjao.Umiljavao si joj se kao da ja tu nisam ni bila kao da sam bila sena neprimetna.Uputio bi mi koju reč, više u želji da čuješ moj glas. Da po njemu proceniš moje stanje, tuga ili očaj. Po koju reč bi mi uputio, po koji pogled, ali tako si gledao i sve druge ljude oko sebe. Postavila sam sebi pitanja: Zašto si uopšte ovde? Šta to radiš sebi?
Jednostavno, testirala sam sebe. Stvarala način da postanem otporna na tebe. Proveravala sam jačinu svoje ljubavi. Mogu li da izdržim ova poniženja bez vriske i kojekakvih ludorija. Vređalo me je sve ovo, bolelo je kao nikad. Setila sam se da si i mene nekad tako voleo i želeo.
Oko mene muzika je postajala sve glasnija i glasnija. Više nisam čula vaše glasove.
Naginjao si se prema njoj. Usnama joj dotičući ivicu uha. Telo si prislonio na njeno, rukama je primičući i stežući oko ramena.U jednom momentu tvoja ruka je počivala na njenim grudima.
Opijena od vina i tvog ponašanja, nisam mogla više. Zadao si mi i poslednji udarac. U meni je nešto puklo. Kao da mi je neko rekao:"Gotovo je, slobodna si."
Gotovo mehanički, kao po nečijoj naredbi, zgrabila sam stvari i otišla. Okupiran novom igračkom, nisi ni primetio da me nema.
Naravno, moja sreća kao i uvek nije dugo trajala. Tvoja čudna priroda je ponovo proradila. Pogodila me ponovo u srce. Grizla me iznutra.

Kraj dvadeset šestog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 25