Dan je počeo kao i svaki drugi. Sunce se polako pomaljalo iza oblaka. Ko bi rekao da u decembru može biti tako toplo. Smišljala sam šta poneti na put. Uvek sam nosila hrpu stvari i nervozno iščekivala trenutak polaska. Tek kad sam sela u auto i kad smo krenuli na otvorenu cestu, znala sam da putujem. Udaljavali smo se od mog grada. Od tebe.
Silno sam želela negde da odem, iako se nisam nadala mnogo čemu.Utonula sam u misli. Znala sam da ćeš biti u mojoj glavi. Nisi me više okupirao toliko kao pre. Sad sam želela samo da dođem tamo i budem u društvu potpuno nepoznatih ljudi koji će mi odagnati misli daleko od tebe.
Stigli smo na odredište. Ulazak u grad nije bio zanimljiv. Prelazak preko oronulog mosta, posutog šljunkom, doneo je blago razočarenje.Uporedo sa tim razočarenjem u meni se pojavila neka suprotno osećanje. Upravo to truckanje, taj zvuk lomljenja kamena o kamen izgledao je kao vožnja u kočiji. Izmišljena, a opet toliko relna. Kao da sam u jednom momentu imala u sebi dve različite osobe sa dva različita mišljenja. Iznenada taj most, makadam i brda u daljini privukli su moju pažnju i izmamili osmeh na mom licu. Ipak će ovo biti lep dan, a noć čarobna. Na tren sam sebe znenadila ovim mislima. Ujedno ih voljno prihvatajući, kao početak neverovatne avanture.
U tom gradu dosta toga je bilo porušeno i oronulo, ali hotel je bio prelep. Sav u staklu. Praznično okićen. Primicala se nova godina. Ponovo pitanje: "Sa tobom ili bez tebe u njoj." Još uvek si prisutan u mojoj glavi.
Pri ulasku u hotel oduševila me je jelka. Bila je okićena jednostavno, ali veoma ukusno. Nije imala pravi oblik drveta jelke. Nedostajao joj je središnji deo, ali baš to ju je činilo posebnom. U sredini je sta,lljalo lane od bronze. Morala sam da se fotografišem. Nekako me je čitavo to mesto mamilo. Slalo mi je neku skrivenu poruku, sa bezbroj malih detalja.
Ostavili smo stvari. Upoznali smo se sa domaćinima. Za živo čudo, neke sam poznavala od ranije.
Pretpostavljala sam da većina ljudi oko mene je sa istim zadatkom tu kao i ja. Popila sam kafu. Prvu, jutarnju. Baš mi je legla, onako crna i topla.
Seminar je počeo. Kao uvek među nepoznatim ljudima, moje oči su kružile na sve strane. Pogled se nije zadržavao ni na kome posebno, ispitujući sve. Detaljno osmatranje ostavljeno je za kasnije. Kako su prolazili sati, atmosfera je bila opuštenija. Uspostavili smo komunikaciju. Podsećalo me to na neke ranije seminare i druženja. Tako su mi nedostajali moji „seminarci" iz dalekih zemalja. Sa druge strane , sa ovim ljudima i još na maternjem jeziku, bilo je mnogo lakše.
Ni sanjala nisam da će vreme tako proći i da ću, izlazeći iz sale, primetiti čoveka koga do skora nisam primećivala. Obuzet nekim svojim mislima, posvećen radnim zadacima, nije se previše isticao. Valjda je njegov posao bio samo posmatranje. Te noći ću saznati da sam u najvećem delu predmet posmatranja bila ja.
Neki mladić, koji je svo vreme sedio do mene, upitao me je da izađemo na piće. Nisam imala nikakvih specijalnih planova te sam pristala. U stvari, plan za veče je bio ispijanje nekog pića u hotelskom baru i rani odlazak u krevet. Moja sudbina je bila mnogo interesantnija.
Večeru sam propustila. Ručak je bio više nego obilan, a fizičke aktivnosti nikakve sem premeštanja s jedne stolice na drugu. Ulazeći u sobu, bacila sam stvari na komodu i ispružila se svom dužinom na krevetu. Tako mi je prijao taj vodoravni položaj. Leđa su me bolela od stolice i celodnevnog sednja. Ipak rešila sam da se istuširam. Najednom, kao nepozvani gost, obuzeo me je osećaj samoće. Nisam mogla sebe zamisliti samu na tom krevetu. Bio si mi potreban. Uzela sam telefon i okrenula tvoj broj. Nisi se javio. Znala sam da nećeš. Poslednji put si mi lepo objasnio, da toga više biti neće. Poslala sam ti poruku. Telefon je istovremeno zazvonio. Signal za poruku. Hitro sam pogledala u poštu. Na ekranu nije bilo ispisano tvoje ime, već mladića koji je taj dan sedeo pored mene. Mirko. Pitao me je kad planiram izlazak. Odgovorila sam mu da ću se odmoriti sat-dva i da onda idemo u grad.
Stala sam pod tušem. Voda se dugo slivala niz moje telo. Bila je tako prijatno topla. Noge su mi kao i uvek bile ledene. Toplota mi je prijala. Trljala sam lice rukama, skidajući šminku i prljavštinu sa sebe želela sam da to veče budem posebna. Bila sam, ali to ću saznati tek za koji sat. Malo polusna mi je prijalo. Nisam se mogla odmah navići na krevet. Na miris posteljine, pa su moja čula još bila oštrija i opreznija. Čim su otupela, san me je uhvatio, ali zvonjava telefona je prekinula san.Bio je to alarm.Kad sam pogledala koliko je sati, nisam mogla verovati. Spavala sam tek nekih pola sata. Ustala sam da se spremim pitajući se, je li žurim negde. Nisam želela da žurim. Htela sam posle puno vremena da neke stvari radim lagano. Protekli meseci bili su naporni. Silila sam vreme. Silila sam sebe, stalno iščekujući nešto od nekog. Nekog ko možda, nije bio vredan mene.
Izabrala sam crnu haljinu i crne čizme od antilopa, koje su mi pokrivale kolena. Ta haljina mi je uvek davala neki osećaj čednosti. Možda je materijal ili sami kroj ostavljao taj utisak na mene, dok je kod drugih izazivo osećaj izazivanja. Onog ženskog, mačkastog.
Posle jednočasovnog udešavanja, pogledala sam se u ogledalo. Bila sam zadovoljna. Spremna da zavedem. Nešto me je teralo na to. Okruživala me je neka čudna aura. Nisam je poznavala do sad. Iako sam u većini slučajeva znala sebe, ovaj put ne. Onda mi je nešto sinulo kroz glavu. Setila sam se priče moje majke. Ona je jedno vreme studirala u ovom gradu. Moj otac ju je ovde često posećivao. U jednom od ovdašnjih hotela su proveli svoju prvu noć u kojoj sam ja stvorena. Možda je baš to bila ta magija. Možda je to bio baš ovaj hotel. Nekim čudom je stvarao magiju oko mene. Bili smo povezani nekim tananim nitima. Pogledala sam se u ogledalu i nešto čudno je sijalo oko mene. Bila sam zadovoljna. Svesna te moći namignula sam sebi i krenula u noć. Mirko me je čekao u holu. Odmerio me je onako znalački, momački. Nasmejala sam se na to. Veče je bilo čarobno. Duvao je prijatan vetar. Lutala sam pogledom po radnjama i ulicama. Htela sam da upoznam mesto u koje sam doputovala. Prijalo mi je nepoznato.
U daljini sam videla crkveni toranj.
Saznala sam da je Mirko katolik. Objašnjavao mi je razliku između naših vera.
Lepo je bilo slušati nekog ko zna dosta ne samo o svojoj, već i o tuđoj veri. Od mene je dobio sve pohvale. Bio je veoma dobar sagovornik. Iako mlađi od mene, samo dve godine, znao je mnogo. Videla sam da mu se dopadam. Bio je zgodan, visok, ali nije imao ono nešto. Samo mi je sa njim bilo prijatno. Nekako lagano. Neusiljeno. Prijao mi je ragovor bez tumačenje i strogog vođenja računa šta ću reći.
Ušli smo u neki lokal koji nam se oboma svideo. Bio je sav od stare cigle i drveta. U toj zimskoj noći prestavljao je idealno mesto za nekog kao što sam ja.
Naručili smo moje omiljeno piće i utonuli u razgovor.
Nedugo po našem dolasku, unutra je ušao jedan od naših sa seminara i pridružio nam se. Njemu se svideo lokal, toplina koju je drvo pružalo. Razgovor je bio više nego prijatan, ali sa malom dozom želje za zavođenjem. Nekako mi se iskrala. Nekontrolisano izletela iz mene i počela da deluje. Razgovor je tekao kao da se godinama znamo. To je, valjda, posledica sličnih godina, razmišljnja, interesovanjaa i obostrane želje koju sam na tren prepoznala u njegovim očima.
Kako je vreme odmicalo primećivala sam čudne vibracije između nas. Vino je počelo da deluje. Čak mu ni ime nisam zapamtila. To mi je mana, večito zaboravim. Ah, da. Zove se Saša. Mešavina je dva večito sukobljena područja, Hrvatice i Srbijanca, sa sedištem u Bosni. Tačnije u Sarajevu. To je bila pomalo nesvakidašnja kombinacija pogotovo za ovo vreme. Videla sam da nije tipični Sarajlija. Poznajem dosta Sarajlija, koji drugačije govore.
Veče smo nastavili u hotelu. Pridružili smo se još nekim seminarcima. Ja sam uvek bila jedino žensko među muškarcima. Tako je bilo i ovaj put. Ni sama ne znam kako, ali ja i Saša smo završili na foteljama. Drugi su nas posmatrali sa šanka. Imala sam visoke potpetice na sebi, tako da mi je sedenje baš prijalo. Malo su mi smetali Mirkovi pogledi. Kao ono, izašla si sa mnom, a završila s drugim.
Ipak, pogled na Sašu je sve misli o drugom oterao. Prepustila sam se.
Već sam bila dovoljno opijana vinom da mi je dosta toga postajalo nebitno. Saša je bio zainteresovan za mene. Do tad, to ničim nije pokazivao. Opisao me je u tri rečenice. Svaku moju osobinu je pogodio kao da je sa mnom proveo vek. Kaže da mu je to posao. Sam je počeo. Sedeo sam i posmatrao te. Za kratko vreme je o meni sve znao. Video je po mojoj reakciji da sve što je rekao bilo tačno. Dobro, ne baš sve. Morala sam to da prekinem. Ustala sam i krenula prema društvu za šankom. Svi su već bili pod dejstvom alkohola. Jedan od seminaraca mi je recitovao Jesenjina. Pesma je bila divna, ljubavna. Kao da je znao da pripada tom momentu i da mojoj napaćenoj duši to ponudi u tom momentu kad joj je to godilo više od bilo čega na svetu. Saša je stajao pored mene i dodirivao mi prste. Vešto da to niko ne primeti. Bili smo veoma blizu. Nešto mi je šapnuo na uvo. Nisam razumela. Samo sam znala da je nešto mnogo lepo.
Mamio me je. Ja sam bila laka žrtva, onako opijena alkoholom. Čikao me je i pozivao na avanturu. Poziv je bio više nego prihvatljiv, jer je poticao od nepoznatog muškarca.
Ja sam ta koja je uvek izigravala frajera, ali onog ženskog. Moj deda je uvek govorio za mene i moju rodicu, da mi treba da budemo ženski frajeri. Mislim da bi bio ponosan da me vidi.
Nestalo mu je cigareta. Hteo je da ide da ih kupi. Pošla sam za njim. Trebalo mi je malo zraka. Svež zrak vraćao me je u stvarnost, uz blagu opijenost koja je bila opasna po moje srce. Ono je već dugo patilo. Samo malo nežnosti i pažnje, i ja sam gotova.
Kad smo zamakli iza ugla, privukao me je k sebi. Obavio je ruke oko mog struka. Hodali smo tako ulicama. Sećanja su navirala. Sad to nije bio Saša. Sad si to bio ti. Ulice su bile one naše. Ja nisam bila u Doboju i on nije bio Saša. To si bio ti, Milane. Tvoj dah sam osetila na svom licu. Tvoje ruke sam osetila oko svog struka.To je bio tvoj glas. Tvoj miris. Vino mi je otupelo čula, ali je pojačalo uspomene i sećanja. Kišica je rominjala.
Kao suze slivala se niz moje lice. Te hladne kapi su me vraćale u stavrnost.
Onda sam iznenadno probuđena, osetila stranca kraj sebe, a ne tebe. Samo što mi je ovaj stranac neprirodno godio.
Uhvatio me je za ruku i zaplesao sa mnom tango. Ulica je bila strma, a moje štilke visoke. Tlo se gubilo pod nogama, ali nisam se bojala. Njegove ruke su me čvrsto držale. Nastavili smo hodati. Najednom je nestao. Skrivala se pod krošnjom starog hrasta. Grane hrasta su se spuštale skoro do zemlje. Prizivao me je. Mamio. Polako sam mu prilazila. Pogled je fiksirao na meni. Osećala sam svaki pokret njegovih zenica.
Uzeo je revere od mog kaputa i privukao me k sebi. Usnama je prelazio po mom vratu. Prstima je dodirivao moje usne, tražio je želju i pronašao je. Stopili smo se jedno u drugo. Vrelina je kuljala iz nas. Osećala sam hladnoću od vlažnosti koju je ostavljao za sobom. U meni je kuljao vulkan. Podigao mi je haljinu, čvrsto stiskajući moju butinu, uvijajući se i ulazeći u mene. Osetila sam da mu pantolone na određenim mestima imaju nabore. Znala sam da je strast buknula. Ovo veče donosi nešto drugo, a to nije samoća i žal za tobom. Zaboravljam noći koje sam provodila sama dozivajući tvoje dodire i ubijajući se nežnim notama tužnih pesama. Neko auto je naišlo i na tren zaustavilo naše ludilo. Popravila sam mu kragnu. Privlačila sam mu jaknu uz lice da se ne smrzne. Kad sam mu rekla da se brinem da mi se ne prehladi zastao je začuđen. Nije očekivao da neko bude brižan prema njemu, neko ko ga zna tek nekoliko sati. Bilo mu je drago, te je i on moje krzno privukao licu. Video je da se polako ledim. Uzeo me je za ruku i krenuli smo. Na čas sam zaboravila gde sam. "Voleo bih da te odvedem negde na tri meseca da budemo sami, da vreme stane". To je bilo tako lepo rečeno. Samo, moj razum je znao da je to nemoguće, jer vreme nikad ne staje, a muškarci tako vole tu frazu. Vratili smo se u hotel. Naši prijatelji više nisu bili tu. Prošla je ponoć. Ponovo je trebalo rano ustati, ali ja nisam marila za to. Za mene se noć još nije mogla završiti. Postojalo je još nešto što je bilo potrebno da ova noć zaista bude čarobna.
Rastali smo se ispred mojih vrata sa obećanjem da će doći u moju sobu za pola sata.
Ušla sam unutra. Nisam znala šta da radim. On će doći. Da li sam spremna za drugog? Sve ovo večeras je donelo neku promenu. Otvorilo mi oči za neke druge stvari i neke druge ljude. Saznanje da mi možda i nismo bili savršeni, da naša ljubav nije bila večna. Možda mi nismo ono pravo, za cio život.
Nisam znala kakva me budućnost čeka sa Sašom, sem one koja će se desiti za koji sat. Da li da prihvatim ovo kao avanturu za jednu noć ili ne? Onda vrtim misli i setim se da smo razmenili sve moguće vrste brojeva telefona, mejlova i adrese skajpova koje smo imali.
Izgovorili smo jedno drugom za ovo kratko vreme mnogo reči. Poverili neke detalje iz života, bili iskreni. Setila sam se da sam mu rekla za tebe. Vidio je da je previše bolno i nije nastavljao sa pitanjima.
Iz misli me je trgnuo telefon. Znala sam da je to Saša. Slao mi je poruke. Romantične i pomalo bezobrazne. Želeo je da zna šta imam na sebi. Znala sam da mu je želja velika. Osetila sam to. To čudno lupanje srca, ubrzano disanje i onaj sjaj u očima.
Pitao je da dođe u moju sobu. Prihvatila sam. Otvorila sam mu vrata i zavukla se u krevet. Noge su mi bile kao dve ledenice. Uvek je tako. Bila sam nervozna i uzbuđena. Obećao je da će biti dobar. Za sebe to nisam mogla da tvrdim. Već dugo vremena nisam osetila nežnost, a sad mi je bila potrebna.Ušao je u sobu nosio je donji deo trenerke i crnu atlet majicu. Onako visok, izgledao je fenomenalno. Bacio je pogled na mene. Sklupčala sam se pod pokrivačem.
"Noge su mi ledene"-rekla sam mu. Još više podižući pokrivač. Bila sam nervozna i nisam htela da se to vidi. Nije mi bilo lako. Nepoznati muškarac bio je u mojoj sobi,a ja sam bila omamljena od svega. Pića. Osećanja, želje koje su u meni već dugo kuljale.
Uhvatio mi je noge, proveravajući njihovu toplotu. Nisu tako hladne. Zatim je uzeo moju nogu i podigao je.
Ljubio je moje stopalo. Bože! Niko mi nikad nije ljubio stopalo! Istrgnula sam nogu iz njegovih ruku. Bilo mi je i lepo i neprijatno. Dođi. Sklonila sam prekrivač i pozvala ga u krevet. Bilo je tako prijatno osećati nekog toplog pored sebe.
Naslonila sam glavu na njegove grudi. Šaputao mi je. Imao je tako seksi glas. Već sam gotova. Šuštao je i mazio se dok mi je govorio. Želeo je da zna boju mojih gaćica. Ruka mu je bila na granici mojih leđa i polako se spuštala niže. Pomerao je moje gaćice sve dublje i dublje. Vrpoljila sam se. Zapretila sam mu prstom da je rekao da će biti dobar.Čim sam podigla pogled, njegove usne su počivale na mojima. Uvlačio je svoj jezik i izvlačio poput mađioničara. Više nisam bila tu. Lebdela sam. Preplavilo me je stanje, koje nikad niko nije izazvao u meni. U tom momentu sam videla spektar boja, koje su se prelivale kao dugine boje od žute do ljubičaste, nagoveštavajući mi čaroliju koju muškarac može da izazove. Osetila sam samo da sam sva vlažna. Odvojio se od mene. U transu sam se pitala šta radi. Kuda će. Ugasio je svetlo i navukao paravane. Nisam htela potpuni mrak. Htela sam da mu vidim oči. Želela sam da pročitam u njima sve ono što nisam u tvojima. Očekivala sam od ovog neznanca sve ono što nisam dobila od tebe. Za samo nekoliko sati učinio je da ti više nepostojiš. Sad je ludilo vladalo u meni, a ono je nosilo ime Saša. Prevrtao si me sad na jednu sad na drugu stranu, a da nisi pomerio ni centimetar moje odeće. Odvojili smo se na tren. Gledao me je upijajući svaki delić mene. Reči su tekle iz njegovih usta kao balada za mene.
Nisam to očekivala."Gde si bila ceo moj život?"- ciljao me je u oči pokušavajući da uhvati svaki moj pokret, koji bi odao moju reakciju na ove iznenadne reči. Samo sam rekla: "U Bijeljini"- nasmejala sam se na ovu svoju rečenicu. Nije bila ni malo seksi, niti provokativna već suviše jednostavna i istinita. To su bile one reči, koje je izgovorio za šankom. Sad sam ih jasno i glasno čula.
Gledao me je iskreno, poput deteta. Svaki sekund tražio je moje lice, moje usne. Prstima je prelazio preko mojih usana, izazivajući me, a onda ih pohotno uzimao.
Sve što se u tim momentima dešavalo, bilo je kao bajka koju ni braća Grim ni Andersen nisu mogli smisliti. Što je od svega bilo još bolje bila je to moja bajka koju sam doživela. Igrala sam glavnu ulogu. Ulogu princeze i upoznala sam svog princa.
Još malo smo ležali na krevetu gužvajući posteljinu i utapajući se u njeno belilo. Onda je ustao i krenuo prema vratima. Hitro sam skočila, poput antilope. Stala ispred njega i čekala. Čekala da mi kaže šta je ovo bilo. Samo me je zamolio da se ne ljutim i da je pred nama život. Poljubio me je nabrzinu i otišao. Tražila sam još. Oslobodio se iz mog zagrljaja i pobegao u noć. Nisam znala zašto beži. Mogao je da ostane tu celu noć.
Samo mi je rekao : "Ja sam lud. Sad moram da idem".
Nisam znala o kakvom ludilu govori. Nisam razumela, a morala sam.
Legla sam na krevet pokušavajući da shvatim i prihvatim sve ovo. Bilo je kao nikad pre. Sve je bilo u harmoniji, svaki pokret, svaka reč i svaki poljubac. Onda sam shvatila da je ovo bila baš ona karika koja je nedostajala u mom lancu. U lancu koji sam ispunila i konačno se oslobodila tebe.
Sad je on okupirao moje misli. Polako je izgurao i onaj najmanji deo tebe, koji je još negde čučao u meni. Znala sam da mi nešto nedostaje. Nije bila reč o novom muškarcu i ludim noćima. Bila je reč o magiji, koju mi je ovaj nepoznati muškarac poklonio samo za nekoliko sati izazvao je u meni buru reakcija. Znala sam da ti ipak nisi onaj pravi i da je u moj život ušetao neko drugi. Neko posve nepoznat, ali po svemu idealan i prihvatljiv.
Sad igram novu igru i znam pravila. Sad znam da ništa ne može na silu. Prošli meseci, dani, sati su mi bili agonija iz koje nisam videla izlaz. Sad se sve promenilo. Ponovo i meni sija sunce istim onim intenzitetom kojim je i ranije. Zahvaljujem ti, Bože, na ovome i prihvatam svoju sudbinu, neopirući se. Sad idem lagano i spretno. Sad znam da sve ovo što se desilo je nešto što će mi se još mnogo puta desiti.

Kraj trideset četvrtog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 33

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.