"Magija noći" - trideset sedmo poglavlje

Neko je morao da zna kraj ove ljubavne priče. Zašto je tako tragično završila? To pitanje će lebdeti u vazduhu, jer oni koji su mogli da utiču na nju davno su umrli ili sad već toliko stari da im je vreme izbrisalo sećanje na taj događaj. Ipak, za njega i nije bila toliko tragična, sem što je žalio za potomcima.
Dok mi je završavao svoju priču, iza paravana se pojavilo prijatno, ali neobično žensko lice. Imalo je neobično kose oči. Nisam mogao da joj odredim godine, ali je bila mlađa od njega.To se videlo.Prozborila je nešto na stranom jeziku i otišla. Pitao sam ga ko je to?
On je, pomalo postiđeno rekao: "Moja žena. Oženio sam se pre nekoliko meseci, ne mogu sam. Prija mi njeno društvo. Ona je veoma tiha i poslušna osoba. Rodom je iz Kine. Sreli smo se jednog dana na pijaci. Kupovao sam robu za svoju radnju izgledala mi je čisto i ponosno, ali siromašno. Razmenili smo nekoliko reči i ona je u početku pristala da vodi moje domaćinstvo. Znate, muška ruka u tim poslovima nije isto što i ženska. Veoma je vredno čeljade. Tako malo po malo shvatio sam da mi je veoma bitna i pitao sam je da ozvaničimo našu vezu. Pristala je. Nisam hteo da budemo nevenčani. Ko zna šta donosi dan, a šta noć?"
Osetio sam u njegovom glasu melanholiju i trunčicu srama. Život ide dalje pa nikoga ne treba kriviti ako neko hoće da živi. Možda je njena sudbina bila baš takva, da mlada i lepa umre, da posle mnogo godina neko je pominje. Nju i njenu nesrećnu ljubav.
Na kraju mi je rekao: "Da li bi ste mogli umesto mene na njen grob odneti cveće i zapaliti sveću. Sačekajte da vam dam novac. Znate, to od srca. Mom nekadašnjem srcu, koje je toliko bilo za mene, a ja sam ga tako lako zaboravio i nestao." Prihvatio sam novac i izdvojio ga na posebno mesto.
On je bio namenjen njoj iz njegovih ruku, da poslednji put od njega nešto dobije.
Oprosti sam se sa tim čovekom shvatajući da ni zbog koga ne treba da patimo, a kamoli umremo. Da ono što osećamo je naše. Treba da cenimo svoja lepa i nežna osećanja, a ne da ih se sramimo. Da li zbog osobe prema kojoj to osećamo ili nekih drugih ljudi kojima ni imena ne znamo?!

Ova priča mi je donela neka nova shvatanja i bio sam zahvalan na tome. Prošla mi je misao, da bi pri povratku u moj grad, mogao naći njen grob. Ne znam šta bih joj rekao. Možda će biti dovoljno samo da stojim pored groba. Možda će joj se nekim kosmičkim silama preneti njegove reči.

Kraj trideset sedmog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 36